BEOGRAD -
"Za Ivana Klajna jezik nije bio nauka iznad jezika, već živa materija," rekla je akademik Zlata Bojović na komemorativnom skupu povodom smrti čuvenog lingviste, filologa i člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Na komemoraciji su govorili i akademik Predrag Piper i profesorka Filološkog fakulteta Julijana Vučo.
Bojović je istakla da je Klajn bio vredni poslenik na mnogim poljima filologije, posvećeni nosilac važnih poslova u Odboru za standardizaciju jezika SANU, i to u vremenima u kojima je jezik bio i jeste "jedno od najranjivijih delova naše stvarnosti".
Akademik Predrag Piper istakao je da je Klajnovo ime bilo poznato koliko u naučnim krugovima, toliko i u najširoj javnosti.
"Njegovo ime bilo je sinonim za najmerodavniju ličnost kada je reč o aktuelnim pitanjima jezičke norme i kulture govora i od njega se očekivalo da najpouzdanije ukaže na širenje neke nove reči ili na jezičku grešku, odnosno na to šta treba reći, a šta izbegavati, što je on činio jasno, s lakoćom i znalački", kazao je Piper.
Profesorka Julijana Vučo rekla je da je u široj javnosti gotovo ostao nepoznat njegov blistavi rad na polju italijanistike, ali da je zato izuzetno poznat njegov novinarski opus.
"U novinarski posao uplovio je pišući za časopis 'Zvuk', a s kućom 'Politika' sarađivao je celog života prevodeći, između ostalog, i stripove 'Asteriks' ili 'Tin Tin', a poslednji tekst u nedeljniku NIN izašao je 25. marta i opisao Klajna onako kako smo ga mi, njegovi učenici i saradnici, znali - preciznog, neumoljivo tačnog i pouzdanog", rekla je Vučo.
Akademik Ivan Klajn preminuo je 31. marta u 85. godini. (kraj) is/mr/dj/nm
.JPG "Vazduhoplovni samit")
_b.JPG "Ciljana inflacija u maju")
