Kolins je upravljao komandnim modulom "Kolumbija" u mesečevoj orbiti, dok su se Armstrong i Oldrin lunarnim modulom spustili na zemljin satelit 20. jula 1969. Ceo svet je mogao da prati njihov podvig u direktnom televizijskom prenosu za 33 zemlje, jer su imali kamere na lunaru, koje su slale signal na orbiter, koji ga je prosleđivao na zemlju. 

Bio je to neverovatan, veoma uzbudljiv doživljaj i za gledaoce, kojih je u SAD bilo oko 25 miliona, i za slušaoce radio prenosa, a tek za aktere - koji su u hiljadama intervjua pokušali da prenesu svoja iskustva. 

Posada je po povratku dočekana na Brodveju uz nacionalne zastave, ovacije i oduševljenje Amerikanaca. Iskazivane su im različite počasti, sve do stavljanja njihovih likova na poštanske markice.Kolins je pre toga izveo prvi let u svemir 1966. godine, u letilici "Džemini 10". On je jedan od svega 24 kosmonauta koji su putovali na Mesec, u kosmosu je proveo 11 dana, izveo je dve šetnje u svemiru u trajanju od jednog sata i 28 minuta i, kako je kasnije govorio, nikada nije osetio gorčinu što nije doživeo Mesečevo tle pod nogama.

Mada je sva slava otišla Armstrongu, Kolins je, kao pilot, bio ključ uspeha misije jer je njegovo iskustvo bilo presudno u kritičnim momentima misije. Naročito, uspostavljanje stabilne orbite oko zemlje, izlazak iz nje, uspostavljanje stabilne orbite oko Meseca, odvajanje lunara od orbitera, održavanje neprekidne komunikacije sa lunerom i Kejp Kanaveralom, spajanje lunara sa orbiterom, izlazak iz mesečeve orbite, uspostavljanje stabilne orbite oko zemlje i određivanje pravog momenta za spuštanje iz nje, kako bi se pogodili pravu tačku na Pacifiku.Ubrzo posle trijumfalnog povratka sa Meseca svi članovi posade su napustili NASA, a Kolins, koji je tada penzionisan, gradi karijeru u državnoj službi.

Bio je državni sekretar u vreme predsednika Ričarda Niksona, koji je tročlanu misiju ispratio na istorijski let u kosmos i fotografisao se s njima kraj letilice. Kolins je potom rukovodio izgradnjom Nacionalog vazdušno-svemirskog muzeja u Vašingtonu, čiji je predsednik bio između 1971. i 1978. godine. 

Zatim odlazi u konsultante i piše više knjiga o američkom svemirskom programu. Objavio je i memoare o  misiji "Apolo 11".Kolins, koji je rođen u Rimu 1930. godine gde mu je otac bio u diplomatskoj misiji, preminuo je, prema saopštenju porodice, posle "hrabre borbe protiv raka", proživevši poslednje dane "spokojno, okružen članovima porodice". 

NASA je u saopštenju naglasila da je nacija izgubila "pravog pionira i doživotnog zagovornika istraživanja" i podsetila da su Kolinsa, kao pilota komandnog modula "Apolo 11" neki nazvali "najusamljenijim čovekom u istoriji". 

Armstrong (82) je preminuo 2012. godine, sada i Kolins, pa Oldrin (91) postaje jedini preživeli član misije. Opraštajući se od Kolinsa poručio je: "Gde god da si ili ćeš biti, uvek ćeš imati plamen da nas vešto odvedeš do novih visina i u budućnost". (kraj) dep