Panel je otvorio zamenik regionalnog direktora Centra za međunarodna privatna preduzeća Erik Honc, koji je učesnicima približio termin "korozivni kapital"."Korozivni kapital je netransparentan, van dometa nadležnih u smislu kontrole i odgovornosti, i kod koga je pitanje da li je smisao njegovog ulaganja da se ostvari profit ili se radi o nekom drugom, skrivenom interesu", objasnio je Honc.

Opisujući iskustva centralnoevropskih zemalja sa kineskim ulaganjima, ekspertkinja za Kinu u češkoj Asocijaciji za međunarodne poslove Ivana Karaskova rekla je da je u proteklih osam godina porasla trgovinska razmena, ali u korist Kine, kao i da je bilo veoma malo grinfild ili braunfild investicija.

"Očekivanja nisu ispunjena, a pri tome su primećeni pokušaji da se utiče na lokalne političare, medije i pripadnike akademske zajednice - postoji veliko razočaranje Kinom u javnosti na ekonomskom,i zabrinutost na političkom planu, ali to ne znači da su sve investicije iz Kine po svojoj prirodi loše, već da treba biti veoma oprezan", ukazala je Karaskova.

Istraživač Centra za evropske studije Vilfrid Martens Dimitar Lilkov naveo je da Kina postaje vodeći izvoznik tehnologija za prismotru, da je već prisutna u 70 zemalja jugoistočne Azije, Evrope i Afrike, kao i da postaje veliki snabdevač telekomunikacionom opremom."Više konkurencije na tržištu nije nikakav problem, ali pitanje je da li iza takvog izvoza stoje samo poslovni ili neki drugi interesi, jer takva tehnologija zahteva konstantno zanovljavanje i komunikaciju sa kineskim kompanijama, za koje se zna da su pod uticajem Komunističke partije", rekao je Lilkov.

Dodao je da kineske kompanije koje su najveći izvoznici takve opreme snabdevaju i softverom za "pametne gradove" i "sigurne gradove", što znači opremom za nadzor saobraćaja, infrastrukture ali i tehnologijom za prepoznavanje lica.

"Takvi projekti poznati su i u Beogradu i Kragujevcu", istakao je Lilkov.

Direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond Igor Novaković ocenio je da suštinski problem leži u neformalnom ili formalnom uticaju Komunističke partije Kine, odnosno uticaju politike na biznis, i to u slučaju državnih ali i privatnih kompanija iz te zemlje, pošto je, kako kaže, pitanje da li su one zaista privatne ili pod uticajem države."Ne tvrdim da su kompanije koje posluju u Srbiji opasne same po sebi, ali kada postoji veza politike i biznisa, onda postoji opasnost iskorišćavanja poslovnih odluka u korist političkih interesa države iz koje investicije dolaze", rekao je Novaković.

On je podsetio da Srbija trenutno zajedno sa kineskom državom i firmama sprovodi projekte vredne nekoliko milijardi evra, koji mogu biti izvor političkih rizika, a koji svakako "zaobilaze" naše zakonodavstvo, a posebno kada je reč o javnim nabavkama.Beogradski bezbednosni forum, koji se danas zvršava, pod sloganom "Čovečanstvo na ispitu" zajednički su organizovali Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji. (kraj) vbr/mr/dj/dpv