Beograd -
Dan kada je tokom vojne akcije „Oluja“ iz krajeva Hrvatske, u kojima su vekovima živeli, proterano više od 250.000 Srba je dan za sećanje i tugu, za parastose i paljenje sveća za više od 1.700 poginulih i nestalih, od kojih se za 770 ni dan danas ne zna šta se sa njima desilo i gde im je grob, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice i migrante.
Ocenjujući da je to jedan od najtužniih događaja u modernoj istoriji, Kpmesarijat konstatuje da se ni posle četvrt veka od akcije Oluja, nije mnogo odmaklo u uspostavljanju klime poverenja, pre svega zbog činjenice da se Srbima proteranim iz Hrvatske ni posle toliko godina ne priznaju njihova imovinska i druga prava, a onaj mali broj njih koji se vratio, živi u atmosferi nacionalne netrpeljivosti.
Uprkos tome što Srbi u Hrvatskoj danas imaju i svoje predstavnike u Vladi i Saboru, ostala su nerešena brojna pitanja: nije obnovljena uništena imovina, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima, Republika Hrvatska nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u organima državne uprave, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama, nisu isplaćene penzije. (kraj) lj
_7427_b.jpg "Tišina u Srbiji za 15 žrtava")
