Gulić je rekao da se plaši da današnje generacije mladih ne bi znale da nabroje po tri stratišta iz ratova devedesetih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji.

On smatra da je u udžbenicima istorije premalo prostora posvećeno raspadu Jugoslavije, stratištima, nestalima i proteranima.

Gulić naglašava da su stratišta važno mesto u kulturi sećanja koja mora brižljivo da se neguje i da bez nje nikako ne možemo biti ono što jesmo "i nismo sigurni kuda putujemo".

Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih s prostora bivše Jugoslavije Duško Čelić je rekao da mu se čini da je srpski narod veoma sklon da brzo zaboravi i da brzo oprosti.

Čelić je rekao da istinu o nestalima društvo duguje žrtvama i članovima njihovih porodica, ali i zbog toga što u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji postoji mantra o tome da je srpski narod agresor, okupator i kolonista, i da u tom smislu "srpske žrtve ili ne postoje ili su žrtve drugog reda". On je rekao i da je ta mantra deo javnih politika najmoćnijih država danas.

Predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih "Suza" Dragana Đukić kaže da je svaka pojedinačna priča vrlo teška i da se to udruženje svakodnevno trudi da ih sabere, "jer vreme čini svoje, a godine prolaze".

Ona navodi da se porodice dele u dve kategorije - one koje su "imale sreću" da nađu posmrtne ostatke svog člana, da ga sahrane, i vrate mu dostojanstvo, ime i prezime, i one koje žive u agoniji, bolu i neizvesnosti.

Autorka naučnog rada o nestalim osobama Vanja Milovančević kaže da je velika humanitarna dimenzija pitanja nestalih i da, u stvari, govori o brojkama kada se govori o njima. Ona je rekla da su u pitanju osobe po imenu i prezimenu i da joj je prosto neverovatno da neko može da nestane tek tako, pogotovo ne naslino, i da 30 godina nema informacija o tome.

Predstavnica Komisije za nestale Ljiljana Krstić ukazuje na to da je bilo 40 000 nestalih u sukobima u Jugoslaviji, a da su danas na toj listi 10.004 osobe. (kraj) vip/bdb/nm