On je na forumu Hrabri novi mediji (Brave New Media) u organizaciji Dojče vele akademije rekao da se situacija neće promeniti sve dok se ne shvati da su mediji tu da rade u javnom interesu.

Istakao je i da je priča o slobodi govora "beskrajna priča" i da je najveći problem bio, jeste i biće nedostatak političke volje da se to promeni.

Sekulić je rekao da se medijska situacija, posebno u pogledu slobode govora, pogoršava svake godine, a da je prema istraživanjima, indeks održivosti medija isti kao pre 20 godina, što znači da situacija nazaduje.

On je istakao da priča o slobodi govora nije samo priča o medijima i novinarima, već i o tome da građani nisu dobro i pravovremeno informisani o ključnim pitanjima koja utiču na njihove živote.

Novinarka portala Nova.rs Ana Lalić rekla je da je saglasna sa Sekulićem i da je prema njenoj oceni ovo najteže vreme za njenih 20 godina rada u profesionalnom novinarstvu.

Kao problem, pored cenzure, Lalić je istakla autocenzuru i ocenila da su mnogi mediji odlučili da budu pažljiviji i prave kompromise između "istine i očekivanja vlasti", kao i da danas ima više tabloida i lažnih vesti, ali je krivicu videla i među samim medijskim profesionalcima.

Ona je govorila o iskustvu koje je imala kada su je uhapsili i ukazala da su tada sve informacije bile centralizovane, a institucije zatvorene i da je članak o stanju sa opremom u zdravstvenom sistemu u Vojvodini pisala na osnovu razgovora koje je obavila sa više lekara i zdravstvenih radnika, da je pokušala da dobije drugu stranu, ali da sa medijima niko ne razgovara kada postavljaju problematična pitanja.

Lalić je rekla da je te noći kada su je priveli shvatila da u ćeliji mogu da je drže i mesecima i da je zahvaljujući kolegama i organizacijama civilnog društva oslobođena ujutru, ali da je noć njenog hapšenja bila "jedna strašna noć".

Ona je istakla da je posle onoga što joj se dogodilo, sada još odlučnija da radi svoj posao.

Predstavnica omladinskog portala Karike iz Bosne i Hercegovine Nerma Džaferović ukazala je da je u srednjoj školi pisala tekst o obrazovanju u Bosni i da je razgovarala sa učenicima i profesorima, čiji komentari su bili negativni i da je po objavljivanju teksta direktorka njene škole bila ljuta i pozvala je u školu.

"Ona je možda očekivala da budem tiha, ali ja sam podigla glas. Nakon što sam završila školu odlučila sam da napišem još jedan tekst, u kojem sa govorila o svim problemima koje sam doživela sa direktorom i profesorima u školi", rekla je Džaferović i poručila da su mediji moćan alat u kreiranju javnog mnjenja.

Sekulić je rekao da on pripada "staroj školi" u kojoj insistira na činjenicama i da ga nije briga ako se one nekome ne sviđaju.

On je istakao da je ovo era kada su prisutne iluzije, jer građani žive u okruženju u kojem im se govori da ne treba da veruju svojim očima, već percepciji koju je neko kreirao da im skrene pažnju sa stvarnih pitanja, i da ovo nije priča samo o lažnim vestima, već i o lažnim narativima i paralelnim percepcijama.

Kao nasilje on ne vidi samo fizičke napade, već i pretnje i pritiske, dok su profesionalni novinari skoro potpuno izolovani, medijsko tržište je diskriminatorno, a politika kontroliše novac.

Profesionalni mediji često ne mogu da dođu u priliku da razgovaraju sa visokim pedstavnicima vlasti, već to moraju da čine na konferencijama za štampu, uz rizik da ih posle postavljanja pitanja ocrne, napomenuo je Sekulić.

Ukazao je i da u Srbiji postoje medijski zakoni čije donošenje su pozdravili mediji, ali da su rezultati primene užasni , državne medije su na sceni zamenili partijski, pa se sada novac daje "privatnim medijima" pod kontrolom vlasti.

Ana Lalić istakla je da za nju i ignorisanje predstavlja nasilje i ukazala da posle teksta zbog kojeg je pritvorena niko nije hteo da priča sa njom, neki zato što je ne vole, a drugi zbog toga što se boje. (kraj) lj/and