Kao glas razuma, ocenio je on, suprostavljena mišljenja doveo bi do poželjnog i konstruktivnog raspleta.

Hamović je podsetio da je sa Janjićem kratko radio u Institutu za strane jezike, a potom se zaposlio u državnoj novinskoj agenciji Tanjug, u kojem je sazrevao i pomerao se na lestvici odgovrnosti do 1994. godine.

Odlazak iz Tanjuga bio je gest nepristajanja na neprofesionalnost, na svakovrsne udare na slobodu, ne samo novinara, nego svakog građanina u smutna vremena, kada je poverenje u sebe i druge brzo nestajalo, naglasio je Hamović.

Hamović je rekao da je Janjić sa drugim "slobodomislećim, savesnim novinarima", osnovao agenciju Beta, kojoj je do poslenjeg trenutka pripadao, iako je delovao i na drugim mestima.

U poslednjem razgovoru, konstatovali smo u neverici da smo od lažnog optimizma posle 20 godina stigli na gori početak, rekao je Hamović.

Ovo je prva i poslednja bitka koju je izgubio. Mi se ne opraštamo od Dragana, već ga preseljavamo u srca i trajno sećanje, istakao je on.

Urednik unutrašnje-političke redakcije Bete Vojkan Kostić rekao je da će Janjića pamtiti po stalnom naporu da, iako glavni urednik agencije, radi sa mladim novinarima i zastupanju istine kao uređivačke politike.

Šansa i prilika koju je davao svim mladim novinarima I doživljaj uređivačke politike kao neprestano traganje za istinom u novinarstvu biće dva ugaona kamena po kojima ću se sećati Dragana, rekao je Kostić.

Vukašin Obradović, nekadašnji predsednik NUNS, rekao je da je Janjićevu novinarsku karijeru obeležila i neprekidna borba za profesionalizacijom novinarstva, insistiranje na etičkim standardima i unapređenje medijske scene.

On je shvatao značaj novinarstva za stvaranje demokratskog društva, novinarstva kao četvrtog stuba demokratije, a ne oglasne table ove ili one vlasti, rekao je Obradović.

Nekadašnja direktorka Bete Ljubica Marković rekla je da je Janjić bio dobar, čestit čovek, vredan, radoznao, obavešten, tvrdoglav, koji je imao veliko razumevanje za ljude i njihove slabosti, svodeći ih na opaske i humor.

U najgore vreme mraka i raspada svih vrednosti, osnivanjem Bete, pokazali smo da je moguće govoriti i pisati slobodno, da je istina jedino merilo u novinarstvu, rekla je Marković.

Borili smo se za slobodu javne reči. Borba neprestano traje, jer sloboda govora nakon kratkrojne nade sada je ugrožena možda više nego ikada, ukazala je ona.

Marković je rekla da je na Janjića gledala kao na mlađeg brata, sa kojim je delila odgovornost.

Imao je neverovatnu radnu energiju, sposobnost da uči, nepogrešiv osećaj za vest i veštinu da u mnoštvu podataka pogađa u suštinu stvari. Nije oklevao da laž nazove tim imenom, rekla je Marković.

Dragan Janjić otišao je prebrzo za nas, nedostajeće kolegama, generacijama novinara koji rade u različitim medijima, nedostajaće glas razuma u šumi režimskih laži i besmislica, navela je ona.

Marković je pročitala pismo Dušana Reljića, poslato iz Brisela, koji je naveo da neće zaboravaiti kada se Janjić bez oklevanja suprostavio pogromu koji je protiv njega pokrenut u Tanjugu 1991. godine.

Komemoraciji u Medija centru je, uz porodicu, prisustvovao veliki broj kolega i prijatelja Dragana Janjića, koji je umro iznenada 31. decembra 2020. godine, a sahranjen je 3. januara. (kraj) lj/ivt/dj