S obzirom na to da je reč o jednoj od „tabu tema" srpskog društva, za trgovinu ljudima se vezuju brojne predrasude najčešće zbog nedovoljne informisanosti.

Jedna od učestalih predrasuda jeste da su žrtve trgovine ljudima najčešće strani državljani, bez dokumenata, kao i da se "to dešava tamo negde, a ne kod nas".

Uprkos tome što zvanična statistika ukazuje na zajedničke karakteristike žrtava, Andrijana Radoičić iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja ATINA napominje da generalizacija, kada je reč o žrtvama, nije opravdana.

Prema njenim rečima, mišljenje da su žrtve trgovine ljudima najčešće lakoverne i neobrazovane osobe predstavlja još jednu od predrasuda.

Kako kaže, svako može biti u riziku da postane žrtva - muškarci i žene, dečaci i devojčice, nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine.

Statistika pokazuje da su u Srbiji naјčešće žrtve maloletnici (64 odsto od identifikovanih žrtava u prvoј polovini 2019. godine), žene i devoјčice (u 2018. godini 36 i 39 odsto), a primetan je i veći broј muškarca koji su žrtve radne ekspolataciјe.

Da su i muškarci na udaru trgovaca ljudima, pokazuju i podaci Godišnjeg izveštaja organizacije ASTRA za 2021. godinu, koji pokazuju da je od 562 žrtve trgovine čak 112 bilo muškog pola.

„Kad govorimo o žrtvama nasilja, volela bih da naglasim da se ne može govoriti o tipovima ličnosti koje su podložnije da postanu žrtve, jer se time stavlja akcenat na odgovornost žrtve", rekla je psihološkinja Milica Jeremić.

U praksi se, međutim, pokazalo da je najveći broj žrtava trgovine ljudima prethodno imao iskustvo nasilja i to najčešće u primarnoj porodici.

To su, prema rečima Jeremić, osobe koje su još od ranog detinjstva naučile da je imperativ "ćuti i trpi" i da to ima duboke korene u patrijarhatu.

Žrtve odustaju od svojih potreba i svega šta bi same želele i pristaju da se povinuju tuđim željama i zapovestima. Neretko imaju i nisko samopouzdanje, osamljuju se i nemaju poverenja u ljude u svom okruženju.

Njima nedostaje pohvala, objašnjava Jeremić i dodaje da im je naročito potrebno razumevanje, da ih neko sasluša i bude podrška,jer je, u suprotnom, njima lako manipulisati.

Saglasna sa tim, Radoičić dodaje da je najčešće reč o devojčicama i ženama koje generacijama unazad trpe nasilje i kojima društvo nije poslalo poruku da je ono kažnjivo i zabranjeno.

Kako napominje, one često ulaze u odnose koji bi nekome drugom delovali kao rizični ili nasilni i ne prepoznaju šta može biti ishod tih odnosa, pa tako bivaju uvučene u eksploataciju i trgovinu ljudima.

Radoičić naglašava i da žrtve uglavnom nisu svesne da to što im se dešava nije dopušteno, da to nisu zaslužile, niti da su na bilo koji način tu situaciju same izazvale.

Problem je u tome što one upravo suprotne poruke dobijaju od nasilnika, trgovaca ljudima, ali i državnih institucija i patrijarhalnog društva.

Umesto podrške, tvrdi predstavnica udruženja ATINA, njih uporno pitaju zašto su uopšte krenule sa nekim, zbog čega su pristale i zašto nisu nešto uradile da pomognu sebi, dok ih trgovci ljudima i nasilnici uveravaju da su same krive i da su svojim ponašanjem izazvale situaciju u kojoj su.

A one, upravo zbog pređašnjeg iskustva nasilja, poveruju da je to „njihova jedina realnost“ i život u kojem su odrastale, zaključuje Radoičić.

Sa druge strane, koordinatorka Sigurne kuće i nekadašnjeg skloništa za žrtve trgovine ljudima, Vesna Stanojević navodi da su mlade devojke, naročito one koje su iz siromašnih sredina, posebna ciljna grupa trgovaca ljudima.

Prema njenom mišljenju, devojke koje su u internatima, školama ili domovima često poveruju u priče kada im se ponudi posao i pristojna zarada.

„Mnogo je važno da ne veruješ onome ko ti nije poznat – tebi, tvojoj porodici i okruženju. Ako si u domu ili bilo kakvoj ustanovi, moraš da prijaviš ako ti neko nudi idealne uslove, jer idealnih uslova nema", ocenila je Stanojević i dodala da se ti idealni uslovi ubrzo pretvore u "pakao".

Ona i neinformisanost vidi kao jedan od glavnih uzroka trgovine ljudima, jer internet nije dostupan svima, kao ni mobilni telefon, posredstvom kojeg ljudi mogu da se informišu i edukuju o trafikingu.

„Mnoge devojke su iz siromašnih sredina, gde se faktički jedva preživljava i zato je mnogo važno da te informacije budu dostupne svakodnevno, da se o njima priča i u školama, da bi te devojčice i dečaci znali kako da prepoznaju trgovinu ljudima", naglasila je Stanojević.

Ona je podsetila da postoje organizacije koje se bave prevencijom trafikinga i pomoći žrtvama, kao što su ATINA i ASTRA, koje imaju obučene kadrove.

Ipak, kako je predočila, samo postojanje organizacija i SOS linija nije dovoljno da bi se smanjio broj žrtava trgovine ljudima, već da je važno i da žene sa ovim iskustvom budu prisutne u javnosti, kako to "na kraju ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru".

U prilog tome govori i novi izveštaj grupe eksperata za suzbijanje trgovine ljudima Saveta Evrope (GRETA) u kojem se predlaže da državni organi Srbije nastave napore na podizanju svesti o rizicima trgovine ljudima među decom, roditeljima, nastavnim osobljem i stručnjacima za zaštitu dece.

Takođe, i da posebnu pažnju posvete Romskoj zajednici i deci u uličnoj situaciji, među najugroženijim društvenim grupama u Srbiji.

Stanojević je istakla i ulogu policije kao naročito značajnu u svim fazama, od prevencije, preko otkrivanja slučajeva, do hapšenja trgovaca ljudima.

Statistika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije pokazuje da su 2021. godine podnete 23 krivične prijave zbog sumnje na trgovinu ljudima, dok je otkriveno 27 krivičnih dela, od čega čak četvrtina u Beogradu.

Preostala krivična dela trgovine ljudima otkrile su policijske uprave u Jagodini, Nišu, Prokuplju, Novom Sadu, Subotici, Kikindi, Pančevu, kao i Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK).

Svi počinioci su državljani Srbije, među kojima je najviše njih starosti od 21 do 30 godina. Od ukupno 46 oštećenih, 45 su državljani Srbije, a jedan je državljanin Bosne i Hercegovine.

Najviše žrtava, čak 50 odsto njih, nalazi se u starosnoj kategoriji od 21 do 40 godina i svi su eksploatisani u Srbiji.

Svi koji imaju saznanja da je neko žrtva trgovine ljudima, podatake o lokaciji gde se odvija eksploatacija i/ili o organizatorima trgovine ljudima, mogu pozvati Upravu krininalističke policije, koja radi 24/7, pozivom na broj 0800 100 388.

Mogu se obratiti i lokalnim policijskim stanicama, kao i Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima na broj telefona +381 63 610 590.

Pored državnih institucija, građani mogu prijaviti trgovinu ljudima i organizacijama civilnog društva: ASTRA na SOS telefon + 381 11 785 0000 i Atina na dežurni telefon: +381 61 63 84 071.

Ovaj članak je kreiran u okviru projekta „Prevencija i borba protiv trgovine ljudima“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije (EU) i Saveta Evrope.

Deo je zajedničkog programa EU i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022".

Stavovi izneti u tekstu ni u kojem slučaju ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije i Saveta Evrope. (kraj) zvs/kt/ss/dj