Priču o uspešnom biznisu Jovović je predstavio u pet lekcija, pojasnivši da smo kao civilizacija došli do zenita u kome otvaranje novih fabrika i povećanje kapaciteta nije dovoljno.

„Da bismo smo napredovali kao civilizacija, ili mi kao Srbija, moramo da inoviramo, a inovacija znači da se neki teški problemi koji su bitni za čovečanstvo reše na nove načine“, kazao je Jovović i istakao da je za to neophodno da se ima doza preduzetničkog duha ili kreativnog razmišljanja.Prema njegovim rečima, na nivou cele planete oko dva odsto odraslog stanovništva sposobo je da kreativno razmišlja i da vodi preduzetničke poduhvate, a kada se isti test uradi na deci od pet godina, kreativni potencijal ima njih 98 odsto.

"To pokazuje da se nešto desi od trenutka kada deca imaju pet godina do trenutka kada završe obrazovanje, pa tih 98 odsto kreativaca padne na svega dva odsto", kazao je Jovović.

On je istakao da su ti podaci za njega bili fascinantni i da je na predavanju pokušao da odgovori iz ugla nekoga ko iza sebe sebe ima uspešnu preduzetničku priču, sa željom da doprinese da nastavnici i profesori srednjih škola, koji su veoma posvećeni svom poslu, probaju da povećaju broj dece i studenata koji će na kreativne načine rešavati neke probleme u budućnosti, za koje još ne znamo koji su.

U aprilu prošle godine je pokrenuta Nordeus fondacija, a Jovović ističe da im je ideja bila da društvu vrate kroz znanje i mogućnosti.

„Odlučili smo se za obrazovanje zato što mislimo da će se od svakog dinara koji bude plasiran kroz Fondaciju napraviti 10, 100 ili 1.000 dinara, jer ako kao obrazovni sistem uspemo da evoluiramo i da napravimo neke nove generacije koje će daleko efikasnije rešavati probleme, budućnost našeg društva će biti zlatna“, rekao je Jovović.

Direktorka za komunikacije i partnerstva Noredus fondacije Marija Beslać dodaje da je Fondacija nastala nakon više od 10 godina ulaganja Nordeusa u podršku deci, pre svega u oblasti zdravstva i obrazovanja.„Sa osnivanjem Fondacije definitivno smo se fokusirali na podršku obrazovanju, ne na promeni sistema obrazovanja, već na preuzimanje odgovornosti za to koliko kao društvo možemo da mu pomognemo, da okupimo privredu, nauku, kulturu i sve koji su voljni da nam se pridruže na putu da što više savremenog znanja i veština koje su preduslov za uspeh u 21 veku ulijemo u naše škole, kako bi deca imala što veće šanse za uspeh“, kazala je Beslać. (kraj) is/mmd/bdr