BEOGRAD -
Odmah nakon što su izbeglice zbog rata počele da stižu iz Ukrajine u susedne zemlje tražeći zaštitu, lažne i obmanjujuće priče su počele da se šire na mreži, a izbeglice su lažno optužene za izvršenje nasilnih zločina protiv lokalnog stanovništva, piše Demostat.
U Rumuniji i Češkoj, društvene mreže su bile preplavljene porukama u kojima se tvrdi da su bogati Ukrajinci izbeglice primali značajnu socijalnu i finansijsku pomoć, dok su siromašni meštani ostavljeni bez pomoći.
Zemlje zapadne i južne Evrope takođe su primetile brzo širenje dezinformacija o izbeglicama iz Ukrajine.
Rat Rusije protiv Ukrajine je pokrenuo i razotkrio razne taktike dezinformisanja koje su već bile korišćene.
Dezinformacije prikazuju migrante i izbeglice kao pretnju za zdravlje, bogatstvo i identitet Evropljana, što ima veliki uticaj na uverenja i strepnje ljudi.
Dezinformacije o izbeglicama iz Ukrajine trebalo bi da ubede Evropljane, koji su već zabrinuti za svoju bezbednost, da je nasilje u njihovom društvu povećano upravo zbog dolaska izbeglica.
Uprkos široko rasprostranjenim lažnim i obmanjujućim pričama koji kruže internetom, lažni narativi o ukrajinskim izbeglicama za sada su dominantni na pojedinim blogovima i u medijima koji imaju ekstremističku politiku.
S porastom zabrinutosti za bezbednost i životni standard svuda u Evropi, raste i rizik od težih posledica dezinformacija i lažnih vesti o ukrajinskim izbeglicama, koje bi mogle dovesti do otpora građana prema sopstvenim vladama i njihovoj politici po tom pitanju, kao i prema Ukrajini.
Kada se govori o dezinformacijama o ukrajinskim izbeglicama, obično se misli na one koje potiču iz ruskih izvora, ali veliki deo dezonformacija promovišu i korisnici društvenih mreža čiji identiteti su nejasni.
Značajan broj dezinformacija potiče ili ga u velikoj meri pojačavaju pojedini evropski mediji i desničarski ekstremisti. (kraj) dar/bdb/dj
