Kako piše Demostat, u studiji se navodi i da su ruske dezinformacije nastavile da se šire, uprkos tome što su se najveće kompanije društvenih medija dobrovoljno obavezale da će preduzeti mere protiv ruske propagande.

Da je prošle godine bio na snazi Zakon o digitalnim uslugama Evropske unije, sve kompanije bi ga kršile, jer su dopuštale da se dezinformacije i govor mržnje šire bez ograničenja, zaključak je jednogodišnje studije.

U studiji se sugeriše da je porast širenja dezinformacija posebno podstaknut ukidanjem bezbednosnih standarda na Tviteru.

I ranije su zvanični nalozi Kremlja na društvenim mrežama plasirali i propagirali lažne informacije o ratu u Ukrajini. 

Međutim, u apsolutnim brojevima, prokremljovski nalozi i dalje dosežu najveću publiku na Meta platformama. 

U međuvremenu, broj pratilaca naloga koje podržava Kremlj na Telegramu se više nego utrostručio, navodi se u izveštaju.

Tviter je u aprilu prošle godine uveo ograničene naloge, što je značilo da se ti nalozi nisu pojavljivali na tajmlajnu ili u obaveštenjima. 

To je bilo pod prethodnim menadžerskim timom.

Međutim, kompanija se opirala zabrani mnogih profila koje je vodio Kremlj – što je u to vreme dovelo do kritika da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu nije zabranjen pristup društvenoj mreži, dok je to bio slučaj sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom. 

Ranije ovog meseca Evropska unija je uvela stroža pravila za najveće svetske onlajn platforme u okviru Zakona o digitalnim uslugama (DSA).

Sve velike kompanije za društvene mreže moraju da se pridržavaju strožih pravila koja zahtevaju agresivniji pristup nadzoru nad sadržajem - uključujući dezinformacije i govor mržnje.

Studija je zaključila da bi, da je zakon bio na snazi ranije, sve društvene mreže prekršile svoje zakonske obaveze, što bi rezultiralo mogućim kaznama.

Evropska unija je zauzela daleko agresivniji regulatorni pristup dezinformacijama od Sjedinjenih Država.

Zakon o digitalnim uslugama, koji je stupio na snagu 25. avgusta, zahteva od najvećih kompanija za društvene mreže da procene rizik od lažnih informacija i da onemoguće da algoritmi podstiču dezinformacije. 

Takođe, Evropska unija je uvela sankcije za ruske državne medije zbog čega su, između ostalog, Jutjub i druge platforme zabranile lajkove RT, ruske novinske kuće ranije poznate kao Russia Today, koja je nekada bila jedan od najpraćenijih kanala.

Istraživanje je sprovela neprofitna analitička grupa Reset, koja se zalaže za veći nadzor nad digitalnim platformama.

Bez punog pristupa podacima koje poseduju kompanije – podacima koji po novom zakonu moraju da budu dostupniji – Reset se oslanjao na javne informacije, kao što je broj interakcija koje je problematičan sadržaj privukao kod ljudi koji nisu pratili nalog koji ga je objavio. 

Koristeći jednu ključnu tehniku, propagandisti su prvo postavljali brojne poruke u neregulisanim prostorima sa manjim prometom, a zatim su te objave promovisali linkovima na popularnijim kanalima.

Nijedna platforma društvenih medija nije uvela politike koje se odnose na sve ili čak većinu naloga kojima upravlja Kremlj, zaključili su istraživači.

Osim toga, kako su naveli, platforme su u osnovi ignorisale ruske kampanje vođene na više platformi. (kraj) dep/dj