Učesnici su istakli da nacrt zakona u poglavlju koje reguliše sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa, predlaže da jedan od kriterijuma za ocenu projekata bude i to u kojoj meri se medij pridržava profesionalnih i etičkih standarda.

Taj kriterijum (pridržavanje etičkih i profesionalnih standarda) bi se dokazivao pribavljanjem podataka od nadležnih tela da u godini koja prethodi konkursu nije izrečena mera od strane regulatornog tela u slučaju elektronskih medija, ili da nije donet akt samoregulatornog tela Saveta za štampu (za štampane i onlajn medije koji su prihvatili njegovu punu nadležnost) a kojima je utvrđeno da je konkretni medij prekršio zakonske odredbe, odnosno standard profesionalne etike.

Ovim bi Savet za štampu prvi put našao mesto u Zakonu o javnom informisanju, jer trenutno to samoregulatorno trenutno ima mesto  samo u podzakonskom aktu, odnosno pravilniku o sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog interesa.

„Mi ovu odredbu smatramo potpuno diskriminatornom, jer će neki mediji morati da poštuju kodeks, a neki imaju blanko potvrdu države da mogu da krše koliko hoće i da za to ne trpe nikakve sankcije i to je suština problema. Ništa ne znači što je Savet za štampu na ovakav način u Zakonu, mislim da je ovo mnogo gore nego da ga nema uopšte“, ocenila je generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.

Prema rečima Gordane Novaković, jedna od stvari koju je Ministarstvo istaklo jeste da je protivustavno to da neko mora da prihvati nadležnost Saveta za štampu da bi konkurisao za novac.

Prema njenim rečima, od kada je donet prethodni Zakon o javnom informisanju, u pravilniku Ministarstva je postojala odredba koja kaže da će se prilikom odlučivanja za dodelu sredstava na projektima za medijsko sufinansiranje uzimati u obzir da li je medij kršio kodeks u poslednjih godinu dana, i tome će se tražiti podaci od Saveta za štampu.

„To je na nivou Ministarstva u princupu poštovano, ali na nižim nivoima uglavnom je ignorisano. Naša ideja je bila da se to učini obaveznijim tako što će se ta odredba iz podzakonskog akta biti stavljena u novi zakon. Sa tom idejom smo krenuli u čitavu ovu priču, a sa ciljem da se budžetska sredstva uskrate onima koji građane ne informišu objektivno i istinito“, rekla je Gordana Novaković.

Prema mišljenju Milana Zirojevića, koji je glavni i odgovorni urednik „Južnih vesti“, novi zakon ne donosi nikakav napredak, već se trudi da legalizuje postojeće stanje.

On navodi da cilj donošenja tog zakona nije regulacija, već je cilj „ negativna liberalizacija, da svako radi šta hoće“.

„Cilj zakona je da se daju neki ustupci nezavisnim medjima i ljudima koji žele neki regulaciju u medijima, a da ostali nastave da sprovode propagandu, samo legalno“, rekao je Zirojević.

Dragan Đorđević, predsednik Odbora za ljudska prava Niš, je ukazao da su odredbe u nacrtu zakona o javnom informisanju svojevrsna izjava država „mi ne želimo da nešto promenimo, nas ne interesuje da li u medijima neko svakodnevno krši prava građana“.

Kako je rekao, medijski sadržaji osim što krše profesionalne i etičke standarde, pre svega krše prava građana i to se kroz žalbe Savetu za štampu najtragičnije vidi.

„U jednom takvom kontekstu, a uz prethodno gromoglasno ćutanje na sva drastična kršenja prava građana, vi sad pravite pravni osnov za legalno finansiranje sadržaja koji krše sve profesionalne i etičke norme“, rekao je on.

Donošenjem stretegije i novih medijskih zakona država uporno pokušava da na zid kojem je  istrurila armatura stavi lepu novu fasadu i kaže ‘ovo je sad sve lepo i novo i sad će od sad sve da bude super’, rekla je Marija Obradović predsednica Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih lokalnih medija „Lokal press“ i članica radne grupe za izradu Nacrta zakona.

U nacrtu zakona o elektronskim medijima koji se tiču javnog informisanja i elektronskih medija predviđa se privremeno oduzimanje dozvole elektronskim medijima koji krše zakon na mesec dana, jer je do sada Regulatorno telo za elektronske medije (REM) teško izricalo meru zabrane rada medija, ovo je jedan od zaključaka drugog panela o zakonu o elektronskim medijima, na diskusiji o medijskim zakonima u Srbiji „Šta nam donose novi medijski zakoni“ koja je održana u Nišu.

Član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski rekao je da se radna grupa pri predlaganju promena u zakonu razilazila u mišljenjima u vezi sa tim da li će iz grupe ovlašćenih predlagača biti isključeni nadležni odbori u Skupštini Srbije i Vojvodine.

“Najvažnije pitanje koje nisu hteli da prihvate bilo je da se u trenutku donošenja novog zakona bira ponovo novi Savet REM-a”, rekao je Veljanovski.

Na poslednjem sastanku Radne grupe, kako je kazao, nije postignuta saglasnost u vezi sa članom koji govori o trajanju mandata članova REM-a, a koji sada traje šest godina.

Naime, bilo je predloženo da se tri člana REM-a biraju na mandat od dve godine, tri člana na madnat od četiri godine i tri člana na mandat od šest godina.

Kasnije bi, kako je rekao, samo oni članovi koji su izabrani na mandat od dve godine “može da ponovi svoj mandat”.

“Takođe, u dosadašnjem Zakonu o elektronskim medijima je pisalo da Medijsku strategiju mora da odobri Narodna skupština i to se više ne zove Strategija nego smernice, što je dobro”, rekao je Veljanovski i dodao da su promenjeni i kriterijumi ko može da bude član Saveta REM-a.

Slađana Ostojić, Direktorka TV Zona Plus Slađana Ostojić rekla je da se analizom može primetiti da Zakon o elektronskim medijima ne donosi nikakve mogućnosti za razvoj lokalnih i regionalnih medija, odnosno informisanja na lokalu.

“Javno informisanje na lokalu se ne spominje u nacrtu ovog zakona. Previsoke su naknade koje lokalni mediji moraju da plaćaju državi, a to se ne pominje nigde”, rekla je ona.

Na panelu je bilo i reči o tome da određeni krajevi Srbije kao što je to jug, nisu dovoljno vidljivi na Javnom servisu ali i da često lokalni mediji zbog toga imaju pritisak da vrše ulogu javnog servisa na lokalu.

Pravni ekspert u organizaciji CRTA Vladana Jaraković rekla je na panelu da se čak 60 odsto građana i dalje informiše o političkim procesima putem televizije, kao i da REM nije učinio ništa što bi moglo da poboljša medijsku sliku.

“Od 2016. Godine REM prestaje da izveštava, onda prestaje i da prati izborne kampanje i na kraju da pravilima nameće obaveze privatnim preduzećima”, rekla je ona.

Naglasila je da je bitno da se u zakonu koje regulišu pitanje izveštavanja o funkcionerima, sadrže u samom zakonu.

Dodala je i da mera koja je naložena 2021. godine da se medijima 10 dana u toku kampanje za izbore zabrani da izveštavaju o funkcionerima nije bila adekvatna.

Kazala je da Ministarstvo informisanja nije uzelo u obzir mišljenje Venecijanske komisjie gde je Srbija stavljena u “isti koš” sa zemljama kao što su Rusija, Mađarska i Turska, kao zemlja u kojoj mediji ne izveštavaju profesionalno o političkim temama.

Izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović rekla je da je REM u svom poslednjem izveštaju naveo da je u toku prošle godine dobio 76 prijava koje su uputili građani i organizacije a koje se tiču rada medija.

“Na osnovu toga izdao je jednu opomenu, dva upozorenja i 25 slučajeva odbacio. REM je makar ranije odlučivao o tim prijavama. Dakle, o skoro 50 prijava  nije ni odlučivao. To govori da REM nikome ne polaže račune i nema nikakvu odgovornost” istakla je ona.

Zakon o javnom informisanju je trebalo da bude donesen pre godnu dana, a pre dve godine Zakono o elektronskim medijima. Zakon o javnim medijskim servisima, kako su istakli učesnici panela, i dalje  nije ni u planu. (kraj) dep/dj