Knežević će biti sahranjena u Aleji zaslužnih građana, a po njenoj želji bez komemoracije i u krugu članova najuže porodice.

Karijera Nade Knežević je trajala 40 godina, a njen uticaj na generacije izvođača traje do danas. Debitovala je 1956. godine na koncertu „Mlade snage na polju džeza”, a godinu dana kasnije je prvi put snimala za program Radio Beograda.

Godine 1959. je učestvovala na Opatijskom festivalu, posle čega je postala poznata širokom auditorijumu. Uskoro su kompozicije „Ciganska noć" i „Fatima" postale radijski hitovi i donele joj veliku popularnost.

Već na početku karijere je na inostranim džez festivalima dobijala prve nagrade, a često je nastupala i na domaćim festivalima. Na prvom i jedinom takmičenju pevača zabavne muzike 1961. godine osvojila je Zlatni mikrofon.

U vreme najveće slave, 1962. godine je otišla u Zapadnu Nemačku, gde je nešto manje od dve godine radila sa ansamblom Hejzija Ostervalda. U skandinavskim zemljama za dansko-švedsko-norveški radio je snimila dvočasovni muzički program i imala podršku inostranih medija, što joj je pružilo priliku za evropsku karijeru.

Svet je imao mnogo sluha za njenu umetnost interpretacije, pa je magazin Daunbi t pisao u superlativu o njenim vokalnim sposobnostima, a džez pijanista Čik Korija joj je ponudio saradnju.

Nastupala je u Albert Fišer Holu, na međunarodnim džez festivalima u Minhenu, Atini i Istanbulu, kao i na Njuport džez festivalu, a ostaće upamćena i kao prva Evropljanka čije je ime uneto u svetsku enciklopediju džeza.

Tokom 50 godina karijere dobila je pregršt festivalskih nagrada i priznanja, a Udruženje džez muzičara joj je dodelilo povelju za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva.

Poslednji koncert nazvan „Nada Beogradu" održala je 1995. godine, a 2007. je primila nagradu za životno delo na XXIV internacionalnom džez festivalu Nišvil. (kraj) is/mk