"Oko 14 do 19 odsto dece i mladih između 12 i 17 godina redovno uzima dijetetske suplemente. To je značajan procenat," rekla je nutricionistkinja Anke Vajsenborn (Weißenborn) iz Saveznog instituta za procenu rizika (BfR).

Za mlađu decu do šest godina ta cifra je još ispod 10 odsto.

Ali koliko su zapravo korisni vitaminski suplementi?

"Nismo pronašli nikakvu dodatnu korist ni kod dece, niti kod odraslih," rekla je Vajsenbornova, istraživač u Odeljenju za nutritivne rizike, alergije i nove namirnice BfR.

"Ako unosimo dovoljno iz naše ishrane, nema smisla uzimati dodatne vitamine i minerale", rekla je Vajsenbornova. (kraj) dep/mk

"U nekim slučajevima, dodaci mogu biti korisni, na primer kod dece sa metaboličkim poremećajima," objasnio je Berthold Kolecko (Koletzko), pedijatar i stručnjak za metabolizam i ishranu u Dečjoj bolnici dr fon Hauneršen ( Dr. von Haunerschen) Univerziteta u Minhenu.

Postoje i određene faze rasta u kojima može biti nedostatka u uzimanju hranljivih materija, na primer omega-3 masnih kiselina i gvožđa. U idealnom slučaju, ovo se može nadoknaditi sveže pripremljenom, uravnoteženom ishranom.

"Međutim, realnost života mnogih porodica nije uvek takva," rekao je Kolecko. Svakodnevni život je često užurban i nije moguće hraniti se uvek zdravo.

Ipak, Kolecko savetuje da se vitaminski suplementi ne kupuju tek tako. "Uvek prvo treba konsultovati pedijatre," rekao je lekar.

Anke Vajsenborn takođe preporučuje da lekar postavi dijagnozu da se vidi da li je zaista preporučljiv dodatni unos vitamina i minerala.

Vitaminski suplementi mogu da izazovu i dugotrajnu štetu po zdravlje, upozorila je Vajsenbornova.