BEOGRAD -
Vlast tvrdi da penzije nikada nisu bile veće, udruženja penzionera traže reformu sistema jer kažu da povišice kasne i ne sustižu inflaciju, dok prosečna penzija ne može da savlada ni minimalne troškove života, ali je iznos ove godine, nakon dva uzastopna povećanja, veći od trećine prosečne potrošačke korpe, piše portal Demostat.
Istina je da za svoja primanja penzioneri sada mogu da kupe više namirnica, ali se računica menja kada se u sve uključe mesečni računi i druge obaveze iz korpe, ističe portal.
Ako se pođe od prosečne penzije, ona je od 2010. više nego udvostručena – od početnih 19.847 na 45.732 dinara koliko je iznosila u maju ove godine.
Demostat, međutim ističe da su pre deceniju i po penzije pokrivala je 59,3 odsto prosečne zarade zaposlenih, a onda je počeo pad, po procentni poen-dva godišnje, a uu 2023. imala je najniži nivo – dosezala je do samo 43,9 procenta plate zaposlenih.
Nakon poslednjih povišica s kraja prošle i početka ove godine, skor se neznatno popravio pa su penzije dostigle 45,6 odsto prosečne plate, što je još uvek prilično daleko od željenih 60 odsto, konstatuje Demostat.
Ni zemlje u susedstvu nemaju mnogo bolji odnos prema starijim generacijama, ali veće penzije od srpskih (390 evra) isplaćuje Hrvatska - 515 evra, a sledi je Crna Gora, gde nakon poslednjeg povećanja prosek iznosi 511 evra, dok su sve ostale zemlje regiona ispod tih iznosa.
U Severnoj Makedoniji je prosek 346 evra, sledi BiH (320), pri čemu je penzija u Republici Srpskoj 303 evra, dok penzioneri u Bugarsko primaju prosečno 226 evra.
Najpovoljniji odnos penzije prema prosečnoj zaradi zaposlenih je u Crnoj Gori - 64,1 odsto a najniži udeo penzije prema zaradama je u Bugarskoj, 29,0 odsto, navodi Demostat. (kraj) vip/mk
