Ono što je neosporno jeste da je on jedan od najznačajnijih osoba Drugog svetskog rata, jedan od lidera antifašističke koalicije i čovek koji je predvodio partizane u borbi za slobodu naših naroda. 

Za nas je jako važna i uloga Tita i jugoslovenskih partizana u potvrđivanju bosanskohercegovačke državnosti kroz ZAVNOBiH i AVNOJ, kaže Uk.

Tako da za Tita, partizane, antifašizam i čitavu ostavštinu uvijek ima posebno mjesto u Sarajevu što potvrđuje i naziv naše glavne ulice, koja je i danas ulica Maršala Tita. 

Zašto Beograd ide drugim putem, to je pitanje za Šapića, njegovu stranku i nacionalističku ideologiju koja stoji iza svega. 

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je u ponedeljak inicijativu za izmeštanje Titovog groba iz Muzeja Jugoslavije, kao i Grobnice narodnih heroja sa Kalemegdana.

Uz to, hoće izgradnju spomenika komandantu četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata Dragoljubu Draži Mihajloviću u centru Beograda. 

Šapić je ranije, u aprilu ove godine, najavio istu inicativu, na šta je Nihad Uk reagovao na Fejsbuku i rekao da će u Sarajevu uvek biti mesta za ostavštinu Tita, partizana i antifašističke borbe. 

Najprirodnije i najnormalnije bi bilo, da kao i Titovi ostaci u Kući cveća i narodni heroji ostanu u grobnici ispod Kalemegdana. Beograd je ipak bio prestolnica Jugoslavije i mjesto koje je bilo glavni grad svima nama, pa i narodnim herojima koji su u toj grobnici. Ivo Lola Ribar i Đuro Đaković su iz Hrvatske, Moša Pijade iz Srbije, Ivan Milutinović je crnogorac, onda je prirodno da ostanu u svojim zemljama. 

Na kraju, jednako kao i u odnosu sa Titom, ni partizane ne možemo ostaviti sa strane i njihovu ulogu. Ukoliko gradonačelnik Beograda želi da skloni partizane i partizansko nasljedstvo iz Beograda, Sarajevo će ih prihvatiti. 

Moram biti iskren i reći da ni odnos u BiH prema tom dijelu prošlosti nije idealan, različite nacionalističke ideologije su se godinama trudile da unište svu partizansku ostavštinu, da je zapuste, gurnu u krajnost, izjavio je Uk.

Međutim, veoma je važno da izgradimo novu kulturu sećanja, da obnovimo spomenike i uspostavimo odnos prema partizanima, odnos poštovanja, sećanja i divljenja. 

Antifašizam, internacionalizam i humanistički pristup je na Balkanu doveden na marginu. Vrednosti kao što je poštovanje čovjeka, vjerovanje u jednakosti svih ljudi su nacionalističke i fašističke ideologije izvrgunule i tabuizirale, doveli su antifašiste u poziciju da se osjećaju nelagodno deklarisati se kao antifašisti.

Danas, ako kažeš da si antifašist pod velikom si prijetnjom da budeš isključen iz društva i sistema. Zbog toga je isticanje naše antifašističke prošlosti i poštovanje simbola ključno da se naučimo danas nositi sa novim izazovima i prijetnjama. 

Antifašizam je univerzalan. Prelazi partikularnosti naših etničkih, vjerskih ili nacionalnih identiteta, to je koalicija za čovečnost. Izuzetno je važno da je u ovim aktuelnim globalnim okolnostima jačanja desnice i neofašističkim trendovima, kao i našim regionalnim okolnostima koje su uokvirene nacionalizmom budna ideja i vera da je antifašistički put onaj kojeg se svi moramo držati. Ukoliko Šapić želi da ide drugim putem, a pokazao je da želi. 

Sklanjajući Tita, dovodeći Dražu Mihajlovića u simboličnom smislu na ulice Beograda je njegova proklamacija da i on pripada neofašističkom trendu. Ja znam da je Beograd i danas dobrim dijelom antifašistički grad, da tu postoji veliki broj ljudi koji veruju u ljudskost, u humanizam, a i da se sjetimo samog broja Srba koji su bili u partizanima i kakav je njihov značaj bio u Narodno oslobodilačkoj borbi. 

Svaki Beograđanin i Srbin, antifašista, koji je bio uz Sarajevo sve vrijeme, će u Sarajlijama antifašistima uvek imati druga i saborca, a u Sarajevu svoj grad. 

Kao što kaže onaj duhoviti grafit iz Cetinjske ulice na Dorćolu: „Za federalnu Jugoslaviju sa Sarajevom kao glavnim gradom“, naravno u simboličkom smislu, rekao je Uk za Kompas. (kraj) dep/dj