Zakonopisce ne interesuje podatak da je svaka deseta srednjoškolka doživela da se njene privatne fotografije ili snimci neovlašćeno objavljuju i dele na društvenim mrežama.

"Ove devojčice su često izložene i ucenama seksualne prirode kako bi sprečile deljenje svojih slika, snimaka i ličnih podataka", rekla je Mila Bajić iz SHARE fondacije na predstavljanju izveštaja ove organizacije "Rodno zasnovano digitalno nasilje u Srbiji".

Zakonodavci su još manje zainteresovani za obuzdavanje takozvane deepfake pornografije.

Prema podacima iz 2023. godine, 98 posto deepfake sadržaja kreiranog uz pomoć fotografija realnih osoba je pornografske prirode, a od tog broja 99 odsto targetira žene i devojčice.

Potrebna je samo jedna fotografija nečijeg lica da se za manje od 25 minuta kreira pornografski snimak te osobe u trajanju od jednog minuta. I to besplatno.

"To smo videli i početkom ove godine kada su đaci u osnovnoj školi na Novom Beogradu kreirali deepfake sadržaje devojčica iz svojih odeljenja, kao i svojih učiteljica, odnosno profesorki", rekla je Mila Bajić.

Ona je ukazala i na proganjanje i uznemiravanje kao jedan od oblika rodno zasnovanog digitalnog nasilja.

"Indikativan slučaj je da je u beogradskom naselju Batajnica krajem 2023. godine uhapšena osoba koja je godinama preko društvenih mreža uznemiravala i proganjala grupu devojaka, kačeći njihove slike i snimke koji su bili izmanipulisani veštačkom inteligencijom", navela je Bajić.

U novom predlogu izmena Krivičnog zakonika, rodno zasnovano digitalno nasilje nije jasno označeno i na njega se ne reaguje po službenoj dužnosti, već po privatnoj tužbi.

"Tu imamo problem zato što je odgovornost na žrtvi da preduzme sve korake, počev od prikupljanja dokaza. Kako se intimni sadržaj najčešće deli preko lažnih mejl adresa i profila, nestajućih poruka na aplikacijama, žrtve često nemaju mogućnost da prikupe sve dokaze, na šta se počinioci uglavnom i oslanjaju", rekla je Tijana Stevanović iz SHARE fondacije.

Nevladine organizacije traže da u izmenjenom Zakoniku rodno nasilje na internetu postane posebno krivično delo. Takav zahtev uputili su i iz kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

"Uvođenje ovakvog dela bi smanjilo bar onaj deo digitalnog nasilja za one koji to čine iz razloga što im niko ne može ništa. Da učinimo da se žene, devojčice, dečaci, muškarci, osećaju bezbednije u smislu da imaju bar neki mehanizam u ruci", navela je pomoćnica Poverenice Mirjana Kecman.

Ona je dodala da zaštita žrtava nije moguća bez pomoći tužilaštva i policije.

Države u regionu, poput Hrvatske, Crne Gore i Slovenije već su prepoznale probleme i uvrstile ih kao krivična dela u svoje pravne okvire.

"Da li će reagovati po službenoj dužnosti ili po zahtevu oštećenog, ali se nekako prepoznalo da žrtva ne može sama", ukazala je Kecman.

Advokatica i članica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović izjavila je da većina žrtava ne želi da ulazi u krivični postupak.

"Većina želi da se to zaustavi. Zašto bi prolazila torturu krivičnog postupka i izlagala sebe jednom ozbiljnom maltretmanu koji će trajati godinama. Na to će se odlučiti samo one žrtve gde imate učinioca koji se ne zaustavlja", rekla je Macanović.

Dodala je da u masovnim slučajevima, poput onih na Telegram mrežama, država mora da preuzme krivično gonjenje po službenoj dužnosti.

"To je samo pitanje političke volje", rekla je ona.

Proizvodnja i distribucija intimnih sadržaja bez saglasnosti dospela je u žižu interesovanja javnosti 2021. godine kad su otkrivene Telegam grupe sa više od 50.000 članova koje su delile ovakve snimke.

Ni u jednom od ovih slučajeva nije bilo sudskog epiloga.

Dve godine kasnije otkriveno je 16 novih Telegram grupa.

"Veliki broj njih je relativno brzo ugašen, ali zbog nepostojećeg adekvatnog pravnog okvira i bilo kakve vrste sankcije, administratori su nakon što su uglašene pravili nove grupe sa istim sadržajima", rekla je Mila Bajić iz SHARE Fondacije.

Autonomni ženski centar je još 2022. izneo predlog da se zloupotreba intimnih sadržaja ili pornografskih snimaka kriminalizuje.

Država ga do danas nije uvažila.

U svom poslednjem "GREVIO izveštaju" o Istanbulskoj konvenciji, konstatovala je da "ima tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i policiju", podseća Peščanik. (kraj) def