Krstić je početkom godine ponovo zatražio da bude pušten na slobodu, iako su mu prethodni zahtevi odbijeni.

Tražio je puštanje na prevremenu slobodu sa obrazloženjem da je već odslužio više od dve trećine 35-godišnje kazne zatvora na koju je osuđen zbog njegove uloge u genocidu u Srebrenici.

Krsić dodaje da je u četiri zemlje i sedam zatvora odslužio 26 godina kazne.

U rukom pisanom zahtevu, koji je kao faksimil objavio MICT, Krstić navodi da prihvata i uvažava težinu zločina za koje je osuđen i zbog kojih je izrazio izvinjenje žrtvama.

U zhahtevu, datiranom 18. juna prošle godine, Krstić je izrazio kajanje i prihvatanje odgovornosti.

"Svakog trenutka, svakog dana mislim na žrtve genocida u Srebrenici, žalim ih i molim se za njihove duše. Verujem da majka i sestra nastradalog neće poverovati da su ove reči iskrene, znam da moje reči ne mogu ublaže bol, da ne mogu da umanje patnju koja nikda neće nestati. Ja to ne očekujem, niti imam pravo da to tražim i molim", napisao je Krstić.

On je naglasio kako bi želeo da svi razumeju da genocid ne može da počini jedan narod, da ne postoje genocidni narodi, "već da su genocid u Srebrenici počinili pojedinci, da su jedino oni krivi".

"Da za svoja dela i nedela treba da odgovaraju i da sam, nažalost, i ja jedan od njih", naveo je Krstić.

On je u pismu dodao kako bi i sam glasao za Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici, kao i da bi, ukoliko mu se za to ikada ukaže prilika, otišao u Potočare da se pokloni senima žrtava.

Odbrana je ukazala da je Krstiću skoro 76 godina i da je lošeg zdravlja, kao i da je osuđenik spreman da prihvati sve uslove koji mu se postave u slučaju prevremenog puštanja na slobodu.

Generala Radislava Krstića, bivšeg komandanta Drinskog korpusa VRS, apelaciono veće Haškog tribunala je 19. aprila 2004. pravosnažno osudilo na 35 godina zatvora, proglasivši ga krivim za pomaganje i podržavanje genocida u Srebrenici, progon i ubistva srebreničkih Muslimana u julu 1995. (kraj) vip/ivt/bdr