Predstavnice koalicije prEUgovor Miša Bojović iz Transparentnosti Srbija, Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra i urednica izveštaja iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić govorile su o glavnim nalazima izveštaja sa fokusom na dugo očekivanim izmenama krivičnog zakonodavstva, problematičnom funkcionisanju institucija, položaju aktivista i civilnog društva i upravljanju policijom.

Miša Bojović: Predlozi opozicije se jako teško stavljaju na dnevni red, pa smo tako imali jednu situaciju u septembru kada je 86 narodnih poslanika podnelo jedan predlog zakona za zabranu iskopavanja litijuma i bora, da se izbegavalo sa stavljanjem ovog predloga na dnevni red, a kada je pritisak na neki način postao prejak, onda je predsednica Skupštine Ana Brnabić zakazala tu sednicu u istom danu kada se glasalo o rebalansu budžeta. Znači, trebalo je da započne odmah nakon glasanja o rebalansu budžeta. Međutim, kako se glasanje o rebalansu produžilo, sednica nije mogla da se održi za šta je predsednica Skupštine optužila opoziciju da su oni namerno prolongirali prethodnu sednicu. 

Ta sednica je ponovo zakazana za sedam dana i onda opet imamo nekakvu zloupotrebu procedura. Narodni poslanici su bili prisutni u sali, ali su u momentu kada je trebalo da se obezbedi kvorum, oni izvukli svoje poslaničke kartice i nisu se identifikovali tako da kvoruma nije bilo sve dok sat vremena kasnije ponovo predsednica parlamenta nije pozvala poslanike vladujuće većine da obezbede kvorum i onda je sednica mogla i da se nastavi. 

Vanja Macanović: Mislim da smo poslednju kvalitetnu raspravu u Narodnoj Skupštini imali 2016. godine kada su takođe usvajane izmene i dopune Krivičnog zakonika. Nakon toga ne postoji nikakva komunikacija sa Narodnom Skupštinom, ne postoji mogućnost da vi predlažete amandmane. Mi smo ove godine pokušale kada su isto, kroz brzu proceduru  usvajane izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci poradici sa decom, pa je on usvojen na Vladi u četvrtak, a u petak se već našao u Narodnoj Skupštini, a za ponedeljak ujutru je bila zakazana sednica. Mi smo saznali za to u ponedeljak ujutru kad je već zakazana sednica. Nemate mogućnost da pišete i da bilo kom narodnom poslaniku ili poslaničkoj grupi dostavite amandmane za neke stvari koje se tiču tog zakona zato što ste već zakasnili. I nema kada se diskutuje. Unazad od te 2016. godine mi stalno sprečavamo nastupanje veće štete.

Jelena Pejić Nikić: Kada je reč postupanju policije koje sad viđamo svaki dan, na neki način je to kao da su oni učili na lošoj praksi koja je postala vidljiva naročito od protesta još 2020. Mi vidimo kako se neki mehanizmi borbe protiv aktivista, ne samo od strane policije, tu vidimo da se uključuju i službe bezbednosti i političari i neidentifikovane huliganske grupe i tako dalje. Zašto su oni uspeli da uče i da dalje razvijaju te prakse, pa zato što niko nije bio adekvatno kažnjen za prethodne ispade, nepravilnosti u radu i prekomernu upotrebu sile. Mi smo imali problem i sa Sektorom unutrašnje kontrole koji treba da se bori protiv korupcije i koji treba da pokreće postupke zbog ovakvih incidenata i slučajeva. Ali pogledajte ko je bio na čelu Sektora unutrašnje kontrole, sve do kraja našeg izveštajnog perioda to je bio Goran Colić, lice koje je došlo iz BIA. On je skoro dve godine bio na toj poziciji, od toga godinu dana nezakonito. Odnosno, on je sve vreme bio u v.d.  statusu, pa možete da mislite. Znači, Sektor unutrašnje kontrole treba da bude operativno nezavisan. Kako ta osoba može da garantuje operativnu samostalnost rade ovog sektora  ako ona svako malo zavisi od onoga koji nju na to mesto postavio.

Mi tri godine nismo imali čelnika policije. To je osoba koja treba da garantuje i profesionalnost u policiji i zaštitu od uticaja politike i kriminala. A takve osobe nije bilo i videli smo i kroz neke pravne aspekte, neke podzakonske akte, ali i u praksi kako se ministar unutrašnjih poslova usled tog niedostatka direktora se više mešao u rad policije. Ivica Dačić je najavljivao i eto dobili smo konkurs, ali zamislite, dve sedmice pre raspisivanja konkursa se menja podzakonski akt, uredba, u kojoj se uređuje i postupak za izbor direktora tako da se poveća uloga ministra unutrašnjih poslova u izboru kandidata. Dakle, ministar je taj koji predlaže Vladi ko će da bude direktor policije, a potom ga Vlada postavlja. 

Definitivno postoji potreba, i mi smo videli i sa strane Evropske unije, intenziviranjem  procesa proširenja veća je važna na tom procesu. Nažalost, Srbija zbog mnogih problema ne može da se pomakne u tom procesu i vrlo je izvesno da će neke druge države iz regiona biti predvodnici procesa. Vrlo je jasno da je Crna Gora jedna od njih. Ona se jasno pokazala i po izveštaju Evropske komisije i u priči, dakle mogu da zatvaraju poglavlja. Već se govori i o mogućem pisanju potencijalnog ugovora o pristupanju. I Crna Gora je iz ugla Evropske unije mala zemlja za koju ne treba veliki apsorcioni kapacitet Evropske unije. Dakle, ona bi da postane članica broj 28 i mislim da je to njima i bio moto otkako je Velika Britanja izašla i da bi prijem Crne Gore u doglednom periodu bio dobra poruka za čitav region. 

Mi sad vidimo da se kao broj dva više ne spominje Srbija nego Albanija koja je otvorila pregovore i otvorila i u klasteru 1 i, nažalost, po ocenama Evropske komisije, u Poglavljima 23 i 24, Albanija je bolje ocenjena.

Sad vidimo i to je ono čega se plašimo, da će usred svih ovih geopolitičkih pritisaka i potrebe da se ne otvori nova kriza na žarištu koje, nažalost, jeste naš region, da će se prednost dati kratkoročno stabilokratiji, uključujući i to da nećete mnogo da kritikujete i ovaj režim u Srbiji. Na dugi rok svima treba da bude jasno da Srbija ne može da uđe u Evropsku uniju ukoliko ne sprovede reforme. 

Vanja Macanović: Ono što smo mi na početku molile i kad smo god razgovarale se predstavnicima Evropske unije, bilo kojem institucijom, bilo je - molim vas, samo nemojte da prodajete naša ljudska prava za Kosovo. Sad smo se sveli - molim vas, nemojte da prodajete naša ljudska prava za litijum. To je, nažalost, tužna istina. I ono što je takođe tužno je ovaj Zakon o stranim  agentima. To je nešto što se desilo i našim kolegnicama u Mađarskoj. Nije to Rusija, to ide iz Mađarske. To je država Evropske unije. To seljenje glasača je prvo Orban radio sa Mađarima u Rumuniji koje je dovodio do glasaju u Mađarskoj. Mi smo to samo pokupili. Mi smo to govorile Evropskoj uniji - molim vas, pazite kada imate projekte  međudržavne saradnje na taj uticaj Mađarske koji ima ovde. Nama se sve što se dešavalo u Mađarskoj preliva ovde. (kraj) dep/dj