Osam minuta pre podneva, 1. novembra 2024. godine, obrušila se nadstrešnica rekonstruisane zgrade Železničke stanice u Novom Sadu i na mestu usmrtila 14 osoba, dok su tri osobe sa teškim povredama odvedene u Klinički centar Vojvodine, gde je nešto kasnije umrla još jedna žena.

Vlast je obećala da će biti i političke i krivične odgovornosti za to delo, opozicija je pozivala na odgovornost, a građani su svoje nezadovoljstvo, ogorčenje i tugu iskazali u protestima sa sloganom "Ruke su vam krvave".

Tužilaštvo u Novom Sadu objavljivalo je koliko je ljudi saslušano, a posle obraćanja predsednika države Aleksandra Vučića uhapšeno je 13 osoba, među kojima su bili i ministar građevine Goran Vesić i direktorka Infrastruktura železnice Jelena Tanasković, koji su podneli ostavke.

Protiv njih je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužnicu 30. decembra, koja je dostavljena Višem sudu u Novom Sadu, uz nju je dostavljena celokupna dokumentacija prikupljena tokom predistražnog i istražnog postupka, kao i svi ostali dokazi koji potkrepljuju postojanje opravdane sumnje za podizanje optužnice.

Protesti ispred Gradske kuće u Novom Sadu, blokade saobraćajnica u 11:52 svakog petka, kako bi se pozvali na odgovornost oni koji su doveli do tragedije u Novom Sadu, vrlo brzo se širilo po celoj Srbiji, što je izazvalo sukobe pristalica vlasti sa ljudima koji su sporovodili blokade u trajanju od 15 minuta.

Prvi takav sukob ispred zgrade Fakulteta dramskih umetnosti doveo je do blokade državnih fakulteta u celoj državi, a uprkos tvrdnjama Vučića da su zahtev ispunjeni i da je dokumentacija o rekonstrukciji dostupna, od protesta se ne odustaje.

Na beogradskom trgu Slavija održan je jedan od najvećih protesta u proteklih nekoliko decenija, sa procenama da je bilo oko 110.000 ljudi, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da je bilo između 26.000 i 28.000 ljudi.

Skupština Srbije je tokom pokušaja rasprave o budžetu za 2025. godinu postala lonac koji ključa, jer je došlo do tuče narodnih poslanika zbog nalepnica i transparenata "Ruke su vam krvave" i "Korupcija ubija".

Komplikovanu situaciju dodatno "potpaljuju" potezi vlasti da uklone Stari savski most, rušenje hotela Jugoslavija, kao i odluke da se zgradi Generalštaba u centru Beograda ukine status kulturnog dobra.

Za to vreme, vlast radi na projektu Ekspo, čija zastava je stigla početkom decembra u Beograd. Opozicija i neki stručnjaci tvrde da se radi o koruptivnom projektu, vrednom više od 15 milijardi evra, koji se sprovodi bez tendera.

Premotavajući 2024. godinu, januar i novogodišnji praznici smirili su proteste zbog rezultata decembarskih izbora i štrajk glađu poslanika opozicije zbog izbornih rezultata, po kojima je vladajuća Srpska napredna stranka dobila podršku 46,75 odsto birača.

Opozicija, ali i izveštaj međunarodnih posmatrača, oličenih u misiji Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, naveli su da su izbori održani u nefer uslovima i uz dominaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se po monitoringu građanima u 2024. godini do oktobra obratio 323 puta.

Nova godina je donela viznu liberalizaciju građanima Kosova, dok su oni srpske nacionalnosti suočeni sa zabranom korišćenja dinara.

Kada je reč o medijskoj zajednici, nju je čekalo neprijatno iznenađenje, jer je sud doneo konačnu presudu da niko nije odgovoran za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u aprilu 1999. godine.

Od 180 zemalja, Srbija je po Svetskom indeksu slobode medija svrstana na 98. mesto, što je za sedam pozicija lošije nego prošle godine, naveli su u izveštaju ovu godinu Reporteri bez granica.

U februaru je konstituisan novi republički parlament, ali se prvi put dogodilo da su poslanici stranaka opozicije poslaničku zakletvu položili u holu, a ne u sali Doma narodne skupštine Srbije, smatrajući da je ovaj saziv posledica izborne krađe.

Srbija je objavila početak pripremnih radova u Surčinu na objektima za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027. godine, a u februaru je država o svom trošku obezbedila lek vredan 630.000 dolara da devojčicu Nađu, koja boluje o retke bolesti - "dete leptir".

Bivša premijerka Ana Brnabić izabrana je za predsednicu parlamenta, dok je predsednik države dao mandat za sastav vlade lideru Srpske napredne stranke Milošu Vučeviću.

Tada kreću najave da će se rušiti zgrada Generalštaba u Beogradu, jer bi Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, tu želeo da gradi luksuzne hotele. U isto vreme, prodat je jedan od simbola Beograda, hotel Jugoslavija.

Stranke opozicije, okupljene pre svega na listi "Srbija protiv nasilja", vode kampanju za međunarodnu istragu izborne prevare i izmenu izbornih uslova kroz radnu grupu koju bi vodio ODIHR.

Srbi na severu Kosova počeli su da dobijaju prve račune za struju, a zahvaljujući odluci Vlade Kosova da se manastru Visoki Dečani vrati njihova zemlja, Priština je dobila preporuku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za članstvo u SE.

U martu je prvi put aktiviran sistem "Pronađi me" zbog nestanka dvogodišnje devojčice Danke Ilić u selu kod Bora, dok se drugi put "na kratko" upalio krajem decembra, zbog dečaka koji je pobegao od kuće zbog loše ocene, aloi je brzo pronađen.

Kada je reč o Danki Ilić, posle potrage koja je trajala nekoliko dana, šef države Aleksandar Vučić je objavio da je ubijena i da su uhapšena dvojica radnika lokalnog vodovoda, koji su priznali ubistvo.

Tokom istrage, kao posledica policijske brutalnosti, kako se navodi u obukcionom nalazu, umro je brat jednog od osumnjičenih za ubistvo deteta.

Vlast u Republici se polako formira, ali beogradska vlast ne može da se uspostavi, zbog čega Brnabić najavljuje mogućnost novih lokalnih izbora u gradu, koji su održani 2. juna.

To je dovelo do podela unutar opozicije i cepanja liste "Srbija protiv nasilja", što je rezultiralo pobedom liste SNS u Beogradu i izboru Aleksandra Šapića za gradonačelnika.

Vučić sve glasnije govori o dogovoru sa Francuskom i predsednikom Emanuelom Makronom o nabavci borbenih "aviona rafal".

Srbi na severu Kosova odbijaju mogućnost ponovnih održavanja lokalnih izbora u četiti opštine, kako bi bili smenjeni albanski gradonačelnici.

Novi problemi, prema oceni vlasti, stižu za zemlju u vidu rezolucije Generalne skupštine UN o Srebrenici, kojom bi da "jedan narod označe kao genocidni".

Nema napretka u procesu evropskih integracija, a Evropska komisija spremajući se za svoje izbore "u poslednjem dahu" menja poglavlje 35, kako bi njegov deo postao Ohridski sporazum i uslov za dalje napredovanje Srbije i Kosova u tom procesu.

Usvojen je i Plan rasta za Zapadni Balkan, kojem će zemlje regiona imati šest milijardi evra na raspolaganju za približavanje Uniji, od čega je milijarda i po planirana za Srbiju.

Srbija ove godine nije otvorila nijedan klaster u pregovorima, niti se usaglasila sa stavom o sankcijama Rusiji, zbog čega je na poslednjoj sednici Saveta EU Srbiji upućeno pismo da pošalje pregovaračke pozicije za otvaranje dva poglavlja unutar klastera 3.

Prvomajski praznici Srbiji su, osim dana predaha, doneli i novu vladu, na čijem čelu je Vučević.

Obeležene su i godišnjice ubistva dece i mladih u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i selima Malo Orašje i Dubona, a na kraju godine izrečene su i prvostepene presude roditeljima maloletnog dečaka K.K.

Otac Vladimir Kecmanović osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora od 14 godina i šest meseci za krivična dela teško delo protiv opšte sigurnosti i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.

Majka Miljana Kecmanović osuđena je na jedinstvenu kaznu zatvora od tri godine za krivična dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, dok je instruktor streljaštva Nemanja Marinković osuđen na 15 meseci zatvora zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza.

Uroš Blažić, odgovoran za ubistva u selima u okolini Mladenovca i Smedereva je u decembru osuđen je na maksimalnu kaznu od 20 godina u prvostepenom postupku.

Kosovo nije uspelo da postane član SE, pre svega zbog protivljenja Francuske, ali su zato vlasti u Prištini pruezele nadležnost nad institucijama Pošta Srbije i trezora na severu.

Srbiju je posetio kineski predsednik Si Đinping, a tada je potpisan i sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje.

Vučić je uz moleban otputovao u NJujork, kako bi prisustvovao glasanju rezolucije o Srebrenici, odnosno Rezolucije o uspostavljanju 11. jula kao Međunarodnog dana sećanja na genocid u Srebrenici.

Taj dokument usvojen je sa 84 glasa za, 19 protiv, dok je 68 država članica UN bilo uzdržano, a Srbija je to označila kao svoj veliki uspeh.

Jun je doneo i Sabor Srbije i Republike Srpske, na kojem je doneta Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, što nije našlo na blagonaklon stav suseda, pre svega u Bosni i Hercegovini.

Žandarm, koji je čuvao Ambasadu Izraela u Beogradu, napadnut je samosterlom, a vlasti su to označile kao teroristički napad, zbog čega je bio uveden crveni nivo pretnje.

Leto nije donelo odmor građanima Srbije, koji su morali pronovo na ulice i blokade, jer je "oživljen projekat" iskopavanja litijuma u dolini reke Jadar.

Srbija je, uz prisustvo nemačkog kancelara Olafa Šolca, sa evropskim komesarom Marošem Šefčovičem potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama, pa stanovnici Gornjih Nedeljica, umesto da gledaju Olimpijske igre, brinuli su o svojim imanjima i sa predsednikom vodili dijalog o efektima projekta "Jadar".

Debata o projektu održana je u oktobru i u parlamentu, na zahtev poslanika opozicije, a vladajuća većina odbila je predlog zakona kojima se zabranjuje eksploatacija litijuma u Srbiji.

U Beogradu je boravio i francuski predsednik Rmanuel Makron, u čijem prisustvu su delegacije potpisale ugovor o nabaci 12 borbenih aviona "rafal", vredan 2,7 milijardi evra.

Ovog leta protestovali su i poljoprivrednici, na graničnim prelazima zaustavljani su predstavnici civilnog društva, ruski antivladini aktivisti dobijali su rešenja o uskraćivanju boravka u Srbiji, oštra kampanja se vodila protiv profesionalnih novinara i na meti vlasti su bili Ana Lalić, Dinko Gruhonjić, Tamara Skrozza, dok se pred Apelacionom sudom odlučivalo o izručenju beloruskog novinara Andreja Gnjota.

Nova školska godina donela je proteste prosvetara, koji su ove godine uvedeni u "cirkularnu formu", odnosno do decembra svake nedelje je pojedina školska uprava imala skraćenje časova.

Zbog blokada fakulteta, srednjih škola i štrajka prosvetara, Vlada Srbije je donela odluku da raspust počne sedam dana ranije, 24. decembra, i da traje do 20. januara 2025. godine.

Kosovo je samo par dana uoči godišnjice napada u Banjskoj, 24. septembra 2023. godine, podigla optužnice protiv nekadašnjeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića za terorizam.

Radoičić je pred srpskim pravosudim organima preuzeo odgovornost za taj čin, ali istraga još traje.

Srbi na severu Kosova dobili su mogućnost da bez viza putuju u EU, sa dokumentima koje izdaje Koordinaciona uprava MUP Srbije, ali se na terenu suočavaju sa teškom situacijom, koja je kulminirala sabotažom kanala Ibar - Lepenac.

Priština bez dokaza krivi Beograd, tvrdeći da se radi o teritoriszičkom napadu, ali međunarodna zajednica se uzdržava u oceni ko je odgvoran za taj čin.

Srbija je ove godine prvi put dobila i kardinala Katoličke crkve, jer je na tu poziciju izabran beogradski nadbiskup Nemet.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je plan po kojem u bolnicama do kraja 2026. godine neće biti lista čekanja, na kojima je u oktobru bilo oko 62.000 pacijenata

Srbija je ove godine od međunarodnoh kreditnih agencija dobila investicioni rejting BBB-, javni dug je 38 milijardi evra, odnosno 46,5 odsto BDP.

Procene su da će strane direktne investicije u ovoj godini premašiti 4,4 milijarde evra, a rast privrede biće na niovu od 3,7-3,8 odsto.

Prosečna mesečna zarada u Srbiji u oktobru, bez poreza i doprinosa izosila je 98.538 dinara, dok Ministarstvo finansija predviđa da će na kraju decembra premašiti 900 evra.

Prosečna penzija u 2024. godini iznosi 45.714 dinara, a minimalna zarada je 43.360 dinara.

Srbija je Olimpijske igre u Parizu završila sa pet osvojenih medalja i zauzela 27. mesto na listi osvajača odličja. Sportisti su doneli tri zlata, jedno srebro i jednu bronzu.

Ove godine, Srbija je posle skoro četvrt veka, zaigrala na šampionatu Evrope u fudbalu u Nemačkoj, ali se nije proslavila.

Prvi meč "orlovi" su izgubili od Engleske (1:0), u drugom su odigrali 1:1 sa Slovenijom, dok je duel sa Danskom Srbija završila bez pobednika i golova (0:0) i tako okončala takmičenje na EURO 2024. (kraj) is/ivt/dj