Predsednica Netumbo Nandi-Ndaitva nazvala je komemoraciju danom sećanja i zajedničkog bola.

"Nikada nećemo zaboraviti emocionalne, psihološke, ekonomske i kulturne ožiljke koji su ostali", rekla je u obraćanju naciji.

Dana 28. maja 1907. nemačke kolonijalne vlasti naredile su zatvaranje koncentracionih logora u koloniji usled međunarodnih kritika zbog brutalnosti i masovnog umiranja.

Jugozapadna Afrika, kako je tada bila poznata Namibija, bila je nemačka kolonija od 1884. do 1915. Ustanak naroda Herero i Nama Nemci su ugušili tokom rata između 1904. i 1908.

Istoričari procenjuju da je ubijeno 65.000 od 80.000 pripadnika naroda Herero i najmanje polovina od 20.000 pripadnika naroda Nama.

Dan sećanja će se svake godine obeležavati kao dan "jedinstva i refleksije", saopštila je vlada.

"Prvi genocid 20. veka sada je vidljiv svetu u našim kalendarima", rekao je Hoze Riruako, predstavnik naroda Herero. "Verujem da je ovo snažna poruka Nemcima."

Nemačka ministarka za razvoj Rem Alabali-Radovan (Reem) opisala je genocid kao "nepodnošljiv zločin, a istovremeno deo naše nemačke istorije."

Nemačka mora da se suoči sa ovom istorijom, rekla je Alabali-Radovan. "Naša je dužnost da priznamo genocid i ublažimo njegove posledice", izjavila je ministarka.

Nemačka i namibijska vlada već dugo pregovaraju o sporazumu o pomirenju koji treba da obezbedi nemačku pomoć za razvojne projekte u Namibiji od 1,1 milijarde evra.

Konačni sporazum je odložen jer Nemačka odbija da pregovara sa potomcima žrtava o pojedinačnim odštetama. Berlin insistira na pregovorima sa vladom, koja predstavlja celu zemlju. (kraj) dep/mk