Autorka „Freed from Desire“, svetski priznata pevačica i ovogodišnja gošća Exit festivala je Gala Ricato.

U ekskluzivnom intervjuu za Kompas, Gala kaže da “u ovom konkretnom slučaju, kada vlast vidi da je cela zemlja ustala protiv njih - ne levica ili desnica, već čitavo društvo - oni moraju da slušaju".

U toku razovora za Kompas, Gala je više puta pokušavala da dopuni sliku o Srbiji koju već ima.

Postavljala je pitanja i tražila odgovore, pa čak i rešenja. Nekoliko puta dok je govorila ili slušala pitanje o studentima u Srbiji rekla je: 

"Rasplakaću se". Kao neko ko živi i nastupa u čitavom svetu, kaže da se loše stvari dešavaju svuda, ali daleko suptilnije nego u Srbiji.

Kako je nastala pesma Freed from Desire

Pesma uz koju studenti čuče i čekaju refren kako bi skakali, nastala je kao veoma lična stvar, priča Gala za Kompas.

”Najpre, u Italiji mi je rečeno da zbog zdravstvenih problema ne smem da plešem. Imala sam 13-14 godina doktori su mi rekli da mi je kičma u lošem stanju i da ne bi trebalo da se krećem. Tek kada sam došla u Njujork kao studentkinja počela sam polako da pohađam časove plesa i shvatila sam da je moja adolescencija izgubljena zbog toga što su mi rekli ne. U Njujorku sam se posvetila onome što je suština. Zaljubila sam se u senegalskog plesača koji je sa porodicom živeo u Harlemu sa jako malo, ali u skladu sa sobom, zajednicom, tradicijom, strašću, značenjem, plesom", priseća se Gala šta je uticalo na rađanje pesme koja je obeležila devedesete godine, ali koja se i dalje vatreno sluša, ne samo na ulicama u Srbiji ili u evropskim gradovima dok studenti voze ka Strazburu i Briselu, već i na fudbalskim utakmicama.

"Tada kada je nastala pesma Freed from Desire, prvi put sam videla taj ogroman raskol između bogatih i siromašnih. Videla sam ljude na ulicama, beskućnike - sve ono što nisam mogla da vidim na ulicama Milana. Siromaštvo i pad u zaborav, jer je za državu i vlast taj problem bio nevidiljiv".

Kompas: Ko je bio prvi ko Vam je ukazao na činjenicu da u Srbiji postoje mladi koji pronalaze snagu u Vašoj pesmi?

Gala: Nisam na društvenim mrežama, ali jesam na Instagramu. Potrajalo je dok mi nije postalo jasno šta se zapravo dešava. Dobijam mnogo poruka svakodnevno, ali u jednom trenutku sam počela da primam sve više i više upita iz Srbije. 

I onda sam im pisala i pitala: Ej, šta je to, šta se dešava. I zaista, ja vesti dobijam direktno od studenata. Nisam ni čitala novine - oni su mi objasnili sve. Volim da dobijam infomacije direktno od ljudi. Zaista volim. I onda mi je stigao zahtev od Exit festivala. Naravno da nisam bila na lajnapu, ali bilo je jako kul što su me ubacili u poslednjem trenutku.

To što srpski studenti koriste pesmu koju sam ja napisala daje značenje mom životu. 

Kompas: Represija u Srbiji je svakim danom sve veća. Policija primenjuje fizičku silu, hapsi studente i građane, pojedinima se preti deportacijom i zabranjuje ulazak u državu. Budući da dolazite u Novi Sad, šta će se desiti ukoliko ne bude mogao da se održi nastup na Exit festivalu?

Gala: Upravo ste mi dali dobru ideju. Možemo da lajv strimujemo koncert. Pročitala sam u Gardijanu da će ovo biti poslednji Exit festival. Nisam mogla da verujem. Tri dana posle toga su me zvali. Ako ne bude bilo mogućnosti da se održi nastup, bilo bi lepo da se strimuje. Šta mislite?

Kompas: Mislim da bi tada imali još veću publiku od one koja bi došla u Novi Sad.

Kompas: Ovde možemo izvučemo dva zaključka: prisustvujete poslednjem Exit festivalu i deo ste studentske pobune koja je skrenula pažnju čitavog sveta na sebe. Kakav je osećaj biti deo istorije?

Gala: Ne osećam da sam ja deo istorije, mislim da vi pišete istoriju. Vi ste u istorijskom trenutku, ja dolazim, ja ću pevati, to je moj posao i uradiću ga, tako da ja jesam deo u tom smilu. Rizikujem i ja malo, naravno, nije moja zemlja, ali za mene ne postoji pripadnost jednoj zemlji. Postoji samo svet. 

I dalje ne razumem koncept pasoša, svaki put kada letim zaboravim pasoš. Jer uvek se pitam čemu to služi, nije li ovo Zemlja, nije li ovo jedna planeta? I činjenica da imamo granice je presmešna.  

Kompas: Vi ste u muzičkoj industriji jako dugo. Kako poredite početak svoje karijere sa tim šta je muzika postala danas?

Gala: Ja to uvek posmatram kroz ženu. Moje iskustvo u muzičkoj industriji nije isto onome koje muškarac ima. Za mene je biti živa biti žena. Ne mogu da odvojim ta dva. Potpuno je drugačije za muškarce, jedina stvar koju sam primetila poslednjih godina jeste da postoji više žena koje produciraju muziku ili inženjerki, ili zaposlenih u muzičkom svetu.

Još 2004. napravila sam kompaniju Matriarchy Records. Bila sam samo ja sa telefonom i moj cilj je bio da zaposlim žene. Sada ima više žena na pozicijama nego devedesetih, ali šta mislim da se nije promenilo je seksualizacija i objektivizaija žena. Situacija je još gora nego što je bila, jer nam je izrečena velika laž o osnaživanju. I podvrgnute suludom standardu mladosti, lepote i savršenstva. I mrzim to”.

U razgovoru za Kompas, Gala Rizato još dodaje: "Žene su hrabre i to znamo od rođenja. Zato nisam iznenađena činjenicom da su žene na prvoj liniji na protestima u Srbiji”.

"Videla sam da ljudi koji imaju mnogo novca, nisu srećniji u odnosu na ljude koji imaju manje. Moramo da imamo dovoljno da nam bude udobno i da budemo srećni, da budemo slobodni i imamo krov nad glavom, i da ne brinemo o našoj deci. Moramo da imamo dovoljno kako ne bismo brinuli i živeli u strahu. Ali, kada imate četiri jahte i mislite ta četvrta jahta donosi sreću, vi živite u zabludi.

Kada sam napisala Freed from Desire, videla sam tu nejednakost u društvu. 

Za mene je važno živeti u skladu sa sobom i svojom svrhom. To nije nova ideja, recimo možete čitati kod Viktora Frankla u knjizi "Man's Search for Meaning". I on je rekao da stvar koja omogućava da nastaviš i da razviješ otpornost jeste biti u skladu sa unutrašnjom svrhom i smislom. Tako da je najvažnija stvar znati koje su vam verovanja i boriti se za njih. Naravno, znam da to nije uvek lako." (kraj) dep/dj