Prema rečima Bodrožića, priča o Arežini je ujedno priča o društvu i medijima u Srbiji.

"Pored priče o uspesima, velikim projektima, to je priča i o nepravdi, progonu, političkom i drugom nasilju kojima su bili izloženi profesionalni nezavisni novinari od kraja osamdesetih godina prošlog veka, pa do danas", smatra Bodrožić, uz podsećanje da je Arežina bio istaknut član NUNS-a i dao veliki doprinos radu, ugledu i opstanku tog udruženja.

Programski direktor televizije N1 Igor Božić, koji je sa Arežinom sarađivao na Radio-televiziji Vojvodine, opisao ga je kao nekoga ko nikada nije donosio odluke u suprotnosti sa profesijom i ko je verovao u ispravno.

"U tom verovanju je najviše naštetio sebi", ocenio je Božić na skupu u prostoru "Miljenko Dereta".

Božić vidi Arežinu i kao intelektualca koji nikada nije srljao, nije pravio kompromise kada je profesija u pitanju.

"On je Konstantinovićevu 'Filozofiju palanke' posmatrao kao jednu vrstu 'Biblije' o svemu što se nama ovde dešava i on je pokušavao to da promeni. Pokušavao je da se odupre palanci u filozofskom smislu, da ovo postane jedna ozbiljna država. On je to svojim radom, pre svega u javnim servisima, želeo to da postigne", kazao je Božić.

Jedan od autora i zaštitnih lica serijala "Državni posao" Nikola Škorić opisao je Arežinu kao čoveka od integriteta, koji je u njihov projekat verovao uprkos svim rizicima.

"Stajao je iza nas, a kada treba i ispred nas. Kao da je i više verovao u naš projekat nego mi sami. Stao je uz ekipu koja tada nije bila poznata i dao nam šansu uprkos tome što su mu govorili da smo uzaludan projekat", kazao je Škorić, ističući da je Arežina, ipak, bio tvrd pregovarač i da je uvek radio u interesu Radio-televizije Vojvodine.

Novinar Rade Radovanović istakao je da je Arežina bio jedan od najznačajnijih kreativnih i rukovodećih ljudi televizije na ovim prostorima.

"Vladao je najrazličitijim televizijskom formama - od vesti do serija i drama. Gde god je bio, ostavio je pečat i promenu. Otvarao je vrata za svaki talenat i kreativno iskazivanje", naveo je Radovanović.

Novinarka Vanja Đurić, koja je takođe sarađivala sa Arežinom i od njega učila na Radio-televiziji Vojvodine, priznaje da u tu kuću nije želela da dođe po završetku fakulteta, jer joj je program delovao "zapušteno", a onda je dolaskom Arežine, kako je ocenila, prodisao.

"Program je tada počeo na liči na javni servis i tretirao je teme i priče koje se stvarno tiču građana Vojvodine. Razumeo je televiziju i verovao u novinarstvo bez straha", kazala je ona.

Arežina joj je ukazao i poverenje da, iako nije imala iskustva, radi istraživački serijal, ali uprava posle njega nije dozvolila da on bude dovršen. Prisetila se i godina programskih i uređivačkih turbulencija, godina opomena i otkaza na RTV.

"Tokom protesta 'Podrži RTV' bio je uz svoje novinare na ulici. Poneo se kao urednik i kao čovek", istakla je Vanja Đurić.

Slobodan Arežina počeo je karijeru 1978. godine kao reporter Beogradskog programa, a 1986. postao je šef dopisničke mreže i lokalnih programa Radio-televizije Srbije.

Posle otkaza na RTS, radio je kao slobodni novinar, a potom obavljao niz odgovornih uredničkih i menadžerskih funkcija: bio je direktor Televizije Mladenovac, dopisnik i šef dopisništva Radija Slobodna Evropa u Beogradu, direktor i glavni i odgovorni urednik NTV Studio B, glavni i odgovorni urednik TV Avala, a od 2011. godine bio je deo tima Radio-televizije Vojvodine.

Za direktora programa RTV imenovan je 26. maja 2015. godine na mandat od četiri godine, ali ga je 5. maja 2016. godine Upravni odbor tog javnog servisa smenio, posle promene vlasti u Vojvodini i dolaska Srpske napredne stranke.

Sahrana Slobodana Arežine biće održana sutra na Novom groblju u Beogradu. Okupljanje je zakazano za 13:15 časova, dok će kremacija biti obavljena u 14 sati. (kraj) vem/bom/dj