Veliko Gradište dobiće solarni punjač za električna vozila koji će istovremeno biti i solarna elektrana i višak energije biće vraćan u elektromrežu, a Raška će dobiti platformu za upravljanje zelenim površinama koja pokazuje koliko je površina, šta je na njima rađeno, koje vrste su u pitanju.

Kragujevac i Vrnjačka Banja dobiće "pametni" vodovod, odnosno senzore koji mere protok i pritisak vode i ukazuju na potencijalne kvarove.

Rešenja se rade sa kompanijama Telegrup (Telegroup) i Interkom Telekom (Intercom Telecom).

Direktor Odeljenja za konkuretnost i investicije NALED Dušan Vasiljević rekao je da su pametni gradovi u Srbiji tek u začetku, ali da je istraživanje iz 2024. godine pokazalo da je više od polovine lokalnih samouprava imalo projekte sa temom pametnioh gradova.

"Da bi srpski gradovi postali pametni potrebno je da pažljivo planiraju, jasna strategija i ulaganje u infrastrukturu i tehnologiju, što je prepoznala i Vlada Srbije u novom programu razvoja e-Uprave", rekao je Vasiljević.

Direktorka GIZ Srbija Sabine Olthof rekla je da GIZ podržava lokalne samouprave da budu pametnije i održivije i dodala da je saradnja sa privatnim sektorom ključna za razvoj ciljeva održivog razvoja.

"Cilj je da građani imaju korist od modernizacije i 'pametnih' lokalnih usluga, kakvi su pametna urbana mobilnost, 'pametno' upravljanje zelenim površinama ili 'pametni' vodovod. Za ljude koji žive u tim gradovima to znači ušteda vremena i troškova i poboljšanje uslova života", rekla je Olthof.

Predstavnik GIZ Zoran Jakovljević rekao je da projekat traje tri godine i da je ukupna vrednost do dva miliona evra, da je doprinos privatnih partnera milion, a da drugu polovinu obezbeđuje GIZ i da to obuhvata i softverske licence, nabavku hardvera, upravlja projektima, transfer znanja, informisanje još 50 lokalnih samouprava sa značajem tih rešenja.

Kako je rečeno, očekuje se da će još 10 lokalnih samouprava do kraja projekta doneti odluku o pokretanju postupka razvoja koncepta pametnog grada. (kraj) vbr/and/dj