U ovom momentu eksploatacija sa tog finskog nalazišta, otkrivenog pre šest decenija, obavlja se sa površinskih kopova, dok će podzemna biti pokrenuta na jesen.

Istovremeno je u oblasti Kokola, smeštenoj na obali Baltičkog mora, počelo rad i postrojenje za preradu te rude.

Obe investicije, vredne oko 800 miliona dolara, razvijane su godinama, a vetar u jedra su dobile nakon svrstavanja u 47 evropskih projekata za 14 minerala označenih kao "kritični". Spisak je kasnije dopunjen i sa 13 investicija van Evropske unije (EU) za koje je predviđena podrška, administrativna i iz evropskih fondova.

Među njima je u konkurenciji sa 49 kandidovanih, izabran i projekat "Jadar", a reč je, kako piše Demostat, o listi sirovina čiju proizvodnju podstiče EU kako bi smanjila svoju zavisnost od sve nesigurnijeg uvoza, najvećim delom iz Kine.

Od ukupnog broja sa 60 izabranih investicija, više od trećine (22 projekta) se odnosi na eksploataciju litijuma. Svi strateški projekti EU podležu obavezi usklađivanja sa važećim evropskim standardima zaštite životne sredine i ljudskih prava.

Prema očekivanjima, finski rudnik i postrojenje za preradu trebalo bi da zaposle oko 350 radnika.

Projektom rukovodi kompanija Keliber koja je u većinskom vlasništvu (80 odsto) južnoafričke Sibanje-Stilvoter, dok preostali udeo pripada Finiš Minerals grupi koja je u potpunom vlasništvu finske države.

U EU se više od 20 projekata za eksploataciju litijuma nalazi u nekoj od pripremnih faza, a osnovni cilj je da se proizvodnjom na sopstvenom tlu, "na rastojanju koje šleper može da pređe za 48 sati" izgrade kapaciteti za preradu.

Da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja i kraći rokovi isporuka, postavljen je cilj da se do 2030. godine na evropskom tlu proizvede najmanje deset odsto tražnje koju iskazuju tamošnje fabrike, da se najmanje 40 odsto preradi u evropskim fabrikama, a da se iz reciklaže dobije najmanje 25 odsto količina. Preostalih 25 odsto potrošnje bi se uvozilo, ali tako da nijedna treća zemlja ne bi smela da bude izvor za više od 65 odsto bilo koje pojedinačne sirovine u bilo kojoj fazi lanca vrednosti.

To je, smatra Demostat, od važnosti i za srpsku privredu koja više od 62 odsto izvoza usmerava u EU, najviše iz sektora automobilske industrije koja u narednim godinama prelazi na proizvodnju električnih automobila. U tom delu tržišta, koje je trenutno u zastoju, očekuje se rast u narednih nekoliko godina, naročito ako se ostvari projekcija da od 2035. godine bude zabranjena prodaja automobila na fosilna goriva.

Posledično, potražnja za litijumskim baterijama biće daleko snažnija pa zavisnost od uvoza sa dalekih destinacija mora biti značajno smanjena, tvrde analitičari. (kraj) vem/mv/dj