Istraživanje je sprovedeno u uslovima višemesečnih studentsko-građanskih protesta i velikog pritiska na medije i zaposlene, na uzorku od 218 ispitanika.

Tamara Džamonja Ignjatović ukazala je da je cilj istraživanja prikupljanje podataka o izvorima stresa, učestalosti i stepenu tegoba mentalnog zdravlja, "sagorevanja" i postojećim mehanizmima podrške, kako bi se na osnovu njih razvile konkretne preporuke i održive mere pomoći.

Istraživanje je pokazalo da 77,5 odsto ispitanih smatra da je novinarstvo stresnije od drugih profesija, da 63,3 odsto doživljava stres na poslu svakodnevno ili često, dok je dve trećine navelo da je pod zabrinjavajućim nivoom stresa.

Najčešći uzročnici stresa su potplaćenost i finansijska neizvesnost, kratki rokovi i veliki broj radnih zadataka na drugom mestu, spoljni pritisci i pretnje, što je zabrinjavajuće, jer ih, kako je navela Tamara Džamonja Ignjatović, doživljava 47,2 odsto ispitanika, a tu su i neizvesnost posla i opstanak redakcije, kao i međuljudski odnosi (odnos nadređenih i loši odnosi u kolektivu).

Govoreći o mobingu, rekla je da je analiza pokazala da je doživljaj iskustva zlostavljanja na radu imalo 41,7 odsto ispitanih, a najčešće su u ulozi zlostavljača urednici, menadžment, potom kolege i vlasnici medija.

Uticaj zlostavljanja na radu na mentalno zdravlje vidi 36,3 odsto ispitanihz, dok 14,7 odsto smatra da je ono jako uticalo na funkcionisanje u poslu i privatnom životu, navela je ona. Postupak zaštite pokrenut je u manje od deset odsto slučajeva, a novinari kao razloge navode da "ne bi vredelo" ili da nemaju kome da se obrate, ili su se izborili sami ili uz podršku kolega.

Kada je reč o sindromu "sagorevanja", 82,1 odsto ispitanih je iskusilo to bar jednom, dok je više od jednom doživelo 67,4 odsto. S tim u vezi, 78 odsto se oseća veoma ili umereno emocionalno iscrpljeno, navodeći da imaju hroničan umor, probleme sa spavanjem, smanjenu sposobnost da dožive prijatne emocije i nedostatak životnog entuzijazma.

Skoro 90 odsto ispitanika doživljava često prisustvo negativnih osećanja, frustracije, gubitak doživljaja značaja i smisla posla, te gubitak interesovanja za posao, dok 81,2 odsto sebe procenjuje kao visoko ili umereno efikasne.

Prema analizi, ono što najviše utiče na sindrom sagorevanja jeste izveštavanje o traumatičnim temama - gde 77,1 odsto oseća posledice izveštavanja, 11 odsto oseća teže, a 66,1 odsto blage posledice.

Skoro polovina ispitanika oseća posledice uticaja izveštavanja o osetiljivim političkim temama.

Uticaj na novinare, pogotovo u viralnom svetu, imaju onlajn vređanja i pretnje, kao i vređanje i pretnje telefonom ili pismom, napad na imovinu, fizički napad, praćenje ili proganjanje, seksualno uznemiravanje...

Tamara Džamonja Ignjatović je ukazala da 59,02 odsto ispitanika navodi da se iskustva pretnji i nasilja odražavaju na njihovo psihičko blagostanje, 17,9 odsto se jako uznemiri ili teško nosi sa tim, dok se 25,2 odsto dobro nosi ili teško priznaje ranjivost koja se tiče mentalnog zdravlja.

Dodala je da je 46,3 odsto zatražilo i dobilo razumevanje i podršku na poslu, što je više u odnosu na 2023. godinu, kada ih je bilo 37,8 odsto. Smanjen je procenat onih koji nisu tražili podršku i to sa 19,5 na 10,6 odsto.

Povodom traženja stručne pomoći, više od 60 odsto ispitanih misli da im je ona potrebna, 39,9 odsto nije zatražilo pomoć iako misle da im treba, a čak 33,6 odsto nije potražilo stručnu pomoć jer nemaju novac za tu vrstu podrške.

Činioci koji u velikoj meri utiču na tegobe mentalnog zdravlja su, kako je pokazala analiza, depresivnost - dve trećine pati od nje, anksioznost - 93,7 odsto, te stres, a gotovo da nema onih koji ga ne osećaju.

Predstavljajući segment o psihosomatskim oboljenjima, Tamara Džamonja Ignjatović je navela da 62,4 odsto ispitanih ima srčane tegobe, dijabetes, bolesti endrokinog sistema, karcinom, 51,8 odsto ima blaža hronična oboljenja, dok 10,6 odsto ima teže forme bolesti.

Kada je reč o mehanizmima prevladavanja, analiza je pokazala da dominiraju pozitivni - usmereni na praktično rešavanje problema, poput planiranja, prihvatanja, pozitivnog uokviravanja, kao i pozitivni psihološki mehanizmi, posebno humor (43,1 odsto).

Prema rečima Tamare Džamonje Ignjatović, kod polovine ispitanika je značajna emocionalna i praktična socijalna podrška, a zanimljivo je da su novinari najmanje skloni izbegavajućim mehanizmima prevladavanja.

Veran Matić je, sumirajući rezultate, rekao da je posao novinara postao kompleksniji zbog njihovog položaja, da je u toku sistemski napad na njih, kao i da rade u "vanrednom stanju". Dodao je da novinari svakodnevno razmišljaju o egzistenciji, a optimizam ulivaju mladi ljudi koji žele da se bave novinarstom i tako utiču da profesija opstane.

Upitan o bezbednosti novinara tokom predstojećih lokalnih izbora za 29. mart, Matić je naveo da očekuje "pakao" i da se država sprema na obračun sa profesionalnim medijima.

Šef Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji Dominik Tijeri rekao je da profesija novinarstva predstavlja stub svakog demokratskog društva, ali prečesto zanemareno u sve težim radnim uslovima.

Tijeri je naveo da se mentalno zdravlje novinara i dalje retko prepoznaje kao profesionalno ili društveno pitanje, da mnogi novinari ne prepoznaju simptome narušenog mentalnog zdravlja ili smatraju da je normalno biti izložen zlostavljanju, pretnjama i depresiji.

"Želim da naglasim da zaštita mentalnog zdravlja novinara nije samo pitanje individualnog blagostanja. To je pitanje kvaliteta javnog informisanja i funkcionisanja demokratskih institucija", rekao je Tijeri.

Jovana Gligorijević je rekla da je upitna situacija sa brojem psihijatara za pružanje stručne pomoći, navodeći da je Srbija poslala poslednji izveštaj o tome Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 2017.

"Tada je bilo mnogo loše, jer je Srbija tada imala 11,3 psihijatra na 100.000 stanovnika", rekla je ona i podsetila da novinari imaju besplatnu psihološku pomoć kroz IAN mrežu preko Nezavisnog udruženja novinara Srbije. (Kraj) vem/mv/dj