Naveo je da zaposleni nikoga nisu ugrožavali, nikome pretili, niti su nosili oružje.

On je u ime porodica nastradalih zatražio od nadležnih da se urušena zgrada zaštiti od propadanja i pretvori u memorijalni centar.

"Hajde da uradimo nešto za stradale u RTS i za sve žrtve rata 1999. godine. Ovde bi trebalo da bude jedinstveni memorijalni centar za sve žrtve bombardovanja. To je želja svih nas", rekao je Medić.

Zgrada RTS bombardovana je tokom emitovanja vesti u dva sata i šest minuta iza ponoći 23. aprila 1999. godine. Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj. Tada je poginulo 16 radnika RTS koji su stradali na svojim radnim mestima.

U NATO bombardovanju poginuli su šminkerka Jelica Munitlak (28), video-mikser Ksenija Banković (28), tehničar razmene Darko Stoimenovski (26), tehničar mastera Nebojša Stojanović (27), radnik obezbeđenja Dragorad Dragojević (27), elektrotehničar Dragan Tasić (31), kamerman Aleksandar Deletić (31), realizator Slaviša Stevanović (32).

Poginuli su i dizajner programa Siniša Medić (33), realizator Ivan Stukalo (34), radnik obezbeđenja (40) Dejan Marković, radnik obezbeđenja Milan Joksimović (47), tehničar mastera Branislav Jovanović (50), monter Slobodan Jontić (54), precizni mehaničar Milovan Janković (59) i režiser programa Tomislav Mitrović (61).

Udruženje novinara Srbije, Strukovni sindikat RTS i Sindikat novinara Srbije poručili su uoči 27 godina od ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju da je krajnje vreme da za taj ratni zločin odgovaraju nalogodavci i izvršitelji.

Za pogibiju radnika RTS do sada je odgovarao tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović, koji je 2002. osuđen na 10 godina zatvora zbog nepoštovanja naređenja Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici. (kraj) elh/mv/dj