Dok je za odrasle sedam dana relativno kratak period, za dete koje je naviklo da razmišlja o vrednostima šećera, insulinu, obrocima i o tome kako će okolina reagovati na njegovu bolest, tih sedam dana mogu da znače mnogo više.

U kampu u Kušićima niko ne mora da objašnjava zašto proverava glikemiju. Niko nije "drugačiji“ zato što koristi senzor ili insulinsku pumpu. Ono što je kod kuće ponekad razlog za pitanje, pogled ili nelagodu - ovde je deo svakodnevice.

"Kada sam došla prvi put, saznala sam da ima mnogo dece kao ja“, istakla je jedna od učesnica kampa, Darija Koturović iz Lučana.

Ta jednostavna dečja rečenica možda najbolje i objašnjava zašto takvi kampovi postoje.

Tip 1 dijabetesa ne završava se uzimanjem terapije. Dete sa njim odrasta, ide u školu, putuje, bavi se sportom, sklapa prijateljstva i prolazi kroz sve male i velike lomove odrastanja, ali uz dodatnu odgovornost koju njegovi vršnjaci uglavnom nemaju. Zato kamp "Moj slatki život“ nije zamišljen samo kao mesto odmora.

Deca tokom sedmodnevnog boravka deca uče kako da pravilno vode dijabetes, koriste senzore i insulinske pumpe, prilagode ishranu i fizičku aktivnost, ali i kako da prepoznaju i razumeju promene vrednosti glikemije. Istovremeno, kroz individualne i grupne razgovore sa stručnjacima dobijaju psihološku podršku koja je posebno važna u godinama odrastanja.

Šeta se, ide na sportske terene i bazen, organizuju se kreativne aktivnosti i radionice. Dijabetes je prisutan, ali nije jedina tema dana.

Upravo je to iskustvo promenilo i Luku Miloševića iz Beograda. Kada je dobio dijabetes, kaže, postao je povučen. Susret sa vršnjacima koji prolaze kroz isto pokazao mu je da bolest ne mora da znači povlačenje iz života.

Kanita Danaj iz Novog Pazara sa kampa nosi slično iskustvo – osećaj prihvaćenosti i, možda najvažnije, saznanje da nije sama.

Iza bezbrižnih letnjih dana nalazi se ozbiljan sistem podrške. Ovogodišnji kamp okupio je 30 dece, o kojima su tokom boravka brinuli lekari, psiholozi i medicinski tehničari. Deca imaju senzore koji omogućavaju kontinuirano praćenje glikemije, koriste savremene insuline, a deo njih i insulinske pumpe. Međutim, nije cilj da stručni tim sedam dana umesto njih upravlja bolešću.

Upravo suprotno, svrha kampa je da dete postepeno nauči da bude sigurnije i samostalnije. Kada je šećer nizak, važno je razumeti zašto. Kada je visok, treba naučiti šta mu je prethodilo. Koliko je bilo fizičke aktivnosti? Kakav je bio obrok? Kolika je bila doza insulina?

Takve lekcije teško je naučiti samo iz knjige ili tokom kratkog razgovora u ordinaciji. Na kampu se one događaju u stvarnom životu – tokom šetnje, posle ručka, pred odlazak na bazen ili usred igre.

Posebnu vrednost imaju oni koji su nekada sedeli sa druge strane. Valentina Jovanović godinama je dolazila u Kušiće kao učesnica. Danas se vraća kao volonterka. Deci koja su možda prvi put daleko od roditelja prenosi upravo ono znanje i iskustvo koje je njoj nekada nedostajalo. Tako se zatvara jedan važan krug: dete koje je nekada tražilo podršku postaje mlada osoba sposobna da je pruži drugome.

Da bi takvi kampovi postojali, osim stručnosti i entuzijazma potrebna je i podrška zajednice. Tu se priča iz Kušića spaja sa hiljadama ljudi širom Srbije koji možda nikada nisu bili u tom malom planinskom mestu.

Zajednica okupljena oko inicijative „Otvori plavi krug“ ove godine imala je zajednički cilj – da hodanjem sakupi 180.000 kilometara i tako aktivira donaciju za kampove namenjene deci sa dijabetesom. Cilj je ostvaren već sredinom juna.

Hiljade korisnika aplikacije „Otvori plavi krug“ mesecima su beležile svoje korake i zajedno prešle više od 180.000 kilometara. Time je aktivirana nova donacija kompanije Novo Nordisk namenjena podršci kampovima za decu sa dijabetesom. Bila je to deveta donacija realizovana u okviru projekta „Otvori plavi krug“, dok je ukupna vrednost sredstava doniranih od početka projekta premašila 10,5 miliona dinara.

"Kada smo postavili cilj od 180.000 kilometara, želeli smo da svaki pređeni kilometar dobije dodatni smisao. Zahvaljujući hiljadama ljudi koji su hodali zajedno sa nama, ti kilometri danas znače konkretno iskustvo za decu – priliku da provedu vreme sa vršnjacima koji ih razumeju, da uz stručnu podršku nauče da budu samostalnija i, što je možda najvažnije, da vide da dijabetes ne mora da određuje granice njihovog odrastanja. Upravo je to suština zajednice „Otvori plavi krug“: kada se dovoljno ljudi pokrene oko zajedničkog cilja, i jedan sasvim običan korak može postati podrška nekome kome je ona potrebna“, objašnjavaju iz projekta „Otvori plavi krug“.

Oko tog projekta tokom godina formirana je široka zajednica institucija, stručnjaka, organizacija pacijenata i partnera posvećenih prevenciji dijabetesa i gojaznosti i promociji zdravijih životnih navika.

Projekat se realizuje uz saradnju i podršku Grada Beograda, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Dijabetološkog saveza Srbije, udruženja osoba sa dijabetesom i gojaznošću, Ambasade Kraljevine Danske u Srbiji, kompanije Novo Nordisk i zdravstvenog portala Stetoskop.info, uz uključivanje stručnjaka i drugih partnera u različite aktivnosti projekta.

Sam kamp „Moj slatki život“ organizuje Savez društava Srbije za borbu protiv šećerne bolesti, uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i partnera i donatora. (kraj) vem/bom/dj