To znači da će uskoro oko 10.000 satelita, koji uglavnom imaju vek trajanja od pet godina, godišnje padati nazad na zemlju i u tom procesu značajno zagađivati zemljinu stratosferu, tvrdi se u istraživanju NASA i američke administracije za atmosferu i okeane, objavljenom u renomiranom naučnom časopisu PNAS.

"Šta ode gore mora da padne dole", kaže istraživač dr Danijel Marfi (Daniel Murphy) i dodaje da već sada godišnje hiljade satelita, čiji je vek trajanja istekao, ulaze nazad u zemljinu atmosferu i tu bivaju uništeni kroz proces sagorevanja.

Tako uništeni sateliti i mnogobrojni delovi raketa ostavljaju u visokim područjima atmosfere čestice desetina vrsta sagorelih metala poput aluminijuma, bakra, olova, niobijuma i litijuma i direktno dovode u opasnost prirodni proces kreiranja ozona, usporavajući ili sprečavajući zaceljenje ozonskih rupa u atmosferi.

Poslednja merenja pokazuju, tvdri Marfi, da su od svih čestica koje lebde u stratosferi njih čak 10 odsto čestice aluminijuma, od koga se pravi većina raketa.

Takođe, detektovane su i čestice velikog broja toksičnih metala - niobiuma, hafniuma i cirkoniuma, koji se upotrebljavaju u proizvodnji raketnih motora, a mogu takođe i da doprinesu oštećenju ozonskog omotača koji štiti život na zemlji od štetne ultraljubičaste radijacije Sunca.

Očigledno je, ukazuju nalazi istraživanja, da se sprečavanju ovog vida zagađivanja planete mora posvetiti mnogo više pažnje jer povratak oko 10.000 "penzionisanih" veštačkih satelita godišnje znači da skoro svakog sata u atmosferi planete sagori po jedan takav objekat, ostavljajući za sobom pogubne tragove.

Problem ovakvog nanošenja štete vazdušnom omotaču zemlje sve je izraženiji jer Kina, Rusija i druge zemlje planiraju lansiranje desetina hiljada novih satelita, ističe Marfi, naglašavajući da se samo ovog časa u orbiti planete kreće oko 12.000 tona svemirskih objekta od kojih mnogi svakodnevno završavaju svoju svemirsku misiju i poniru nazad ka Zemlji u svoju vatrenu smrt. (kraj) vip/kru/mk