Koautorka te studije profesorka dr Mari-Rejčel Narcis ističe da je 15 procenata ispitanika bilo subjekt nasilja u školi, 16 procenata je doživelo nasilje preko interneta i više od deset odsto njih je pokušalo samoubistvo. Takođe, dodaje dr Narcis, 77,3 procenta ugroženih tinejdžera spavalo je tokom noći znatno manje od medicinski preporučenih sedam do 10 časova.

Analiza pokazuje i da adolescenti koji su doživeli nasilje u školi ili putem interneta imaju trostruko veći rizik od samoubistva nego oni koji nisu bili izloženi nasilju. Procenat rizika kod onih koji nisu bili izloženi siledžijstvu je još manji ukoliko je njihov noćni san trajao sedam ili više časova.

Iako se daljim istraživanjima mora još jasnije utvrditi veza preživljenog nasilja i sna kod tinejđžera očigledno je da, tvrdi dr Narcis, duže i kvalitetnije spavanje tokom noći značajno umanjuje mentalne ali i fizičke rizike koje kod mladih izazivaju različite forme nasilja. Za prevazilaženje tog sve ozbiljnijeg problema neophodna je stručna medicinska pomoć, odnosno terapija koja će doprineti poboljšanju i produženju perioda sna kod adolescenata.

Prema podacima međunarodnih zdravstvenih organizacija, globalna stopa samoubistava među adolescentima je 3,8 na svakih 100.000 stanovnika sa tendencijom porasta među starijim tinejdžerima. Mladi koji razmišljaju o oduzimanju sopstvenog života, prema statističkim podacima, u desetostruko su većoj opasnosti od realizacije te ideje do 30. godine starosti nego oni koji nisu razmišljali o samoubistvu.

Zemlje u kojima je zabeležen najveći broj samoubistava mladih u svetu su Finska, Japan, Južna Koreja i Novi Zeland, sa 15 i više samoubistava na 100.000 stanovnika. (kraj) vem/dk/mk