Prema njegovom objašnjenju, "jedan je CT skener koji služi da bismo dobili preciznu, finu, trodimenzionalnu, milimetarsku matricu, a sledeći aparat je PET kamera, koja registruje podatke iz tela pacijenta".

Njemu smo prethodno dali vrlo specifičan radioaktivni izotop koji se vezuje za žive ćelije, koje mogu da budu i ćelije karcinoma. Kada se te dve slike preklope, možemo tačno u milimetar da dobijemo lokalizaciju nekog karcinoma i njegovu veličinu, naglasio je Kozarević.

Na osnovu ovog dijagnostičkog pregleda, precizno se utvrđuje da li je reč o zapaljenju ili karcinomu, istakao je on i dodao da PET/CT skener omogućava i da se vidi da li je došlo do širenja osnovne bolesti, kao i da se proceni da li je efekat terapije dobar.

Kozarević naglašava da takva precizna dijagnostika spasava živote i navodi primer da su nekom pacijentu tumor markeri bili povećani, ali da se na regularnom skeneru ili magnetnoj rezonanci nije videlo ništa.

Sa druge strane, on navodi da uređaj u Ospita bolnici pokazuje prisustvo karcinoma i raširenih metastaza prostate u procentu od čak 95 odsto.

"Ukoliko na početnom nivou detektujete i lokalizujete metastaze i karcinom, ili karcinom koji još nije izašao u telo, preživljavanje na pet godina je skoro 100 odsto. I to je osnovna prednost da neko dođe na PET/ CT skener", objasnio je Kozarević.

Kada je reč o PET/CT skeneru u srpskom državnom zdravstvu, on ističe da postoje četiri takva aparata i najavljuje da će ih narednom periodu toliko biti i u okviru privatnog sistema Ospita diagnostics.

Pored prvog PET/CT centra na Novom Beogradu, za nekoliko nedelja biće otvoren i jedan na Voždovcu, treći se očekuje u Novom Sadu, a četvrti u Kragujevcu.

Kao problem, Kozarević vidi tromost državnog zdravstva i napominje da su vreme i brzina ključni kada je reč o karcinomu.

"Pacijent prvo mora da dobije mišljenje da treba da ide na PET skener, pa treba da dođe kod lekara opšte prakse, pa lekar opšte prakse treba da ga pošalje na trijažu, pa tek onda kolege u Kliničkom centru da odluče, odnosno po spisku da vide kada ima mesta, što je obično 2 do 3 meseca. A mi ovde to uradimo za maksimum dve nedelje", precizira Kozarević.

Upozorava na statistiku prema kojoj Srbija ima godišnje 40.000 do 42.000 obolelih od malignih bolesti, među kojima skoro polovina izgubi borbu sa karcinomom. Potencijalno rešenje i poboljšanje situacije vidi u saradnji privatnog i državnog zdravstvenog sektora.

"Ja sam konkretno išao na operaciju katarakte, nije bilo mesta u državnoj ustanovi, dobio sam mesto na privatnoj klinici, otišao sam i bilo je tri-četiri dana čekanja. Tako može da bude i sa PET/CT aparatima", smatra Kozarević i zaključuje da bi cilj trebalo da bude da svaki pacijent što pre stigne do lekara i adekvatne terapije. (kraj) zvs/bom/dj