Zdravstvena kriza se nastavlja, privreda je i dalje u problemima, a država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju, tim pre jer se već neracionalno zadužila i potrošila više od 600 miliona evra za isplatu po 100 evra punoletnim građanima, napominje se u analizi Fisklanog saveta. 

U takvim okolnostima Fiskalni savet procenjuje da bi bi pad proizvodnje u 2020. mogao da bude oko tri odsto.

Deficit budžeta u 2020. biće rekordnih 7 odsto BDP (oko 3 milijarde evra), i to ako ne bude novog programa pomoći privredi, dok će javni dug na kraju godine preći nivo od 60 odsto BDP.

Savet upozorava da bi fiskalna politika morala da se prilagodi novim okolnostima, što podrazumeva smanjenje deficita u 2021. na oko 2 odsto BDP da bi se zaustavio rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost, povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu i kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021.

Fiskalni savet čak smatra da bi opravdano bilo i potpuno zamrzavanje zarada.

Ukoliko u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, predočava savet, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti u odnosu na prethodne prognoze, pa bi pad BDP u 2020. u tom slučaju bio veći od 3 odsto i mogao bi iznositi oko 5 procenata.

Pad BDP Srbije biće manji od većine evropskih zemalja pre svega zbog strukture domaće privrede, a ne boljih ekonomskih politika.

Kako se objašnjava, u Srbiji veliki deo domaće privrede proizvodi osnovna, egzistencijalna dobra za kojima u ovoj krizi tražnja nije znatno pala (hrana, kućna hemija).

Fiskalni savet procenjuje da će privredni pad u 2020. mogao da dovede do smanjenja broja zaposlenih za 30.000 do 50.000.

Savet takođe smatra da učestala predviđanja državnih zvaničnika da će prosečna plata na kraju 2025. dostići 900 evra nisu bila kredibilna ni pre ove krize. (kraj) vbr/zp