"Populizam na temu plate vodi samo još snažnijoj inflaciji. To je opasno", rekao je za dpa predsednik nemačkog udruženja poslodavaca Rajner Dulger. On kategorički odbacuje zahteve sindikata i pojedinih partija za novim povećanjem minimalca.

Nezavisna komisija za minimalnu zaradu predstavnika socijalnih partnera i stručnjaka, koju imenuje vlada, prošlog meseca je odlučila je da minimalnu zaradu u Nemačkoj od 1. januara poveća sa 12 evra na 12,41 po satu, a od 2025. na 12,82 evra.

"Prirodno je da kompromis ne može svima da se svidi", rekao je Dulger, ocenivši da kolektivno ugovaranje treba štititi tako što se minimalac orijentiše prema tarifiranim platama.

Minimalac ne sme ponovo pre sledećih saveznih izbora da postane oruđe politike, naglasio je Dulger.

Partija Zelenih, deo vladajuće koalicije, sindikati i socijalna udruženja zahevaju povećanje minimalne plate. "Zakonom minimalac treba da bude definisan na 60 odsto medijalne zarade", ocenio je stručnjak Zelenih Frank Bsirske za dpa.

Predsednica socijalnog udruženja VdK Verena Bentele povećanje minimalne satnice za 41 evrocent opisuje kao šamar milionima radnika zaposlenih na slabo plaćenim poslovima.

"To znači da će milioni zaposlenih jedva sebi moći da priušte svakodnevni život", rekla je Bentele, dodajući da penziji dovoljno za život pod takvim uslovima neće moći ni da sanjaju.

VdK je najveće udruženje te vrste u Nemačkoj i zalaže se za socijalnu pravdu.

"Sa stanovišta VdK, vlada sada hitno mora da se uključi, isto kao prošle godine kada je zakonom povećala minimalnu satnicu na 12 evra", rekla je Benteleova.

Prema proceni udruženja, minimalac mora da skoči na najmanje 14 evra po satu da stvarno rastereti one sa najmanjim platama.

Predsednica Saveza sindikata DGB Jasmin Fahimi (Yasmin) zahteva i reformu komisije za minimalac za davanje snažnijeg glasa sindikatima - koji su krajem juna u odluci o povećanju bili glatko preglasani. (kraj) dep/mk