Osim toga, prema oceni Fiskalnog saveta, zabrinjavajuće je niska efikasnost države u sprovođenju politika i projekata koji su, kaže se u dokumentu, važni za poboljšanje kvaliteta života građana Srbije (zaštita životne sredine, prosveta, zdravstvo i drugo).

Prema proceni članova Saveta preterano je rasprostranjena, kako kažu, loša praksa da se javne politike vode preko tekuće budžetske rezerve, čime se zaobilaze standardne budžetske procedura. Uz sve to, završni račun je, smatraju oni, nedovoljno transparentan, čak i u prikazivanju veoma velikih rashoda države, kao što su, recimo, budžetske pozajmice.

Rashodi su probili inicijalni budžetski okvir za čak 262,2 milijarde dinara, odnosno preko 2,2 milijardi evra, najvećim delom zbog toga što su neto budžetske pozajmice izvršene u iznosu koji je bio 15 puta veći od planiranog. Do ovakvog propusta došlo je, izmeđui ostalog, jer Vlada budžetom nije predvidela izdatke za pokrivanje gubitaka Srbijagasa i EPS-a.

Osim toga, izvršenje pojedinih rahoda probilo je budžetski okvir, jer su naknadno usvajane fiskalne mere mimo standardnim procedura, kaže se u Oceni Predloga Zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu koji je danas objavio Fiskalni savet.

Glavni razlog velikog probijanja izvršenja rashoda u odnosu na prvobitni plan je, smatraju u Fiskalnom savetu, „loše planiranje budžetske podrške za posrnuli energetski sektor“. Samo za Srbijagas je iz budžetskih pozajmica je dato oko 1,6 milijardi evra, ističe se u dokumentu.

Rashodi su rasli mimo plana i zbog vanrednih mera poput dodele turističkih vaučera ili povećanja roditeljskog dodatka, što budžetom prvobitno nije predviđeno.

Ti prvobitno neplanirani troškovi povećali su budžetske rashode za 2022. Godinu ukupno za oko 50 milijardi dinara. Poređenja radi, to je više od godišnjeg budžeta Ministarstva zdravlja.

Neselektivna isplata naknade za mlade između 16 i 19 godina u vrednosti od 100 evra, prvo u februaru, zatim u junu i po 5.000 dinara u decembru povećala je ukupno troškove budžeta za 30 milijardi dinara.

Podbacila je realizacija kod većeg broja projekata, ali je ono kvantitativno najvećim deo bilo koncentrisano na programu „Čista Srbija“. Potrošeno je svega 28 odsto budžetiranog iznosa.

Država je podbacila i kada je u pitanju ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu, obrazovanje i kulturu, konstatuje Fiskalni savet.

Preko budžetske rezerve u 2022. godini je preraspoređen rekordno visok iznos od preko 122 milijardi dinara, odnosno oko milijardu evra.

Fiskalni savet konstatuje da Vlada ima visok stepen diskrecije u preusmeravanju sredstava obezbeđenih budžetskom rezervom, što otvara prostor za nesvrshihodno trošenje budžetskog novca.Inače, sredstva preraspoređena preko tekuće budžetske rezerve praktično su, prema navodima Fiskalnog saveta, dvostruko veća od maksimuma na koji ukazuje Zakon o budžetskom sistemu.

Kada je u pitanju zdravstvo, uprkos evidentnom napretku, kada je reč o investicijama u ovaj sektor, realizacija nekoliko važnih projekata je, procenjuju članovi Fiskalnog saveta, bila ispod 50 odsto.

Predlog Zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu nalazi se, inače, u skupštinskoj proceduri i uskoro se očekuje njegovo razmatranje i usvajanje od strane Parlamenta Srbije. (kraj) gb/dj