,,Moderiramo tokove finansiranja tako da podržavamo zelene i održive projekte i tranziciju ka održivoj ekonomiji, a sa druge strane postepeno usmeravamo svoj kreditni portfolio na način da destimulišemo finansiranje onih industrija koje su najveći zagađivači i emiteri gasova staklene bašte, naravno uz podršku kompanijama koje su angažovane u primeni sopstevnih tranzicionih planova’’, objasnila je Živković.Kako je precizirala, ne radi se samo o finansiranju, već i edukaciji klijenata, saradnji sa drugim učesnicima na tržištu, civilnim sektorom i poslovnim udruženjima, poput Američke privredne komore, kako bi se privreda pripremila za ono što dolazi.

,,Stvari nikada nisu samo crne ili bele i ne možemo finansirati čisto zelene aktivnosti, ključ je u tranzicionom finansiranju gde se mora težiti da se obezbede sredstva čak i za industrije i projekte koji su trenutno karbonski intenzivni, ali imaju jasne planove i ciljeve za prelazak na održivije, ugljenično neutralnije poslovanje. Znamo gde se nalazimo, u kakvoj situaciji i koliko je to dugačak put’’, obrazložila je Živković.

Prema njenim rečima, uz podršku matične grupe i međunarodnih finansijskih institucija, obezbeđeni su različiti programi za finansiranje cirkularne i zelene ekonomije.

,,U pitanju su podsticaji kojima klijentima obezbeđujemo bolje uslove za finansiranje projekata, ali takođe, u saradnji sa međunarodnim i finansijskim institucijama, i mogućnost za dobijanje bespovratnih sredstava za investicije’’, naglasila je Živković.

Kako je podsetila, Banka Intesa je pre dve godine u ponudu uvrstila i takozvane S-loans, kredite opšte namene kojima se klijenti motivišu na različite održive prakse koje ne moraju biti povezane samo sa ekološkim elementima, već i sa društvenim uticajem na lokalnu zajednicu, kao i odgovornim upravljačkim praksama.,,Prošle godine smo imali ukupno više od 260 miliona evra održivih plasmana, a ako posmatramo isključivo po S-loanu, mogu da potvrdim da ovaj proizvod zaista ima dobar prijem kod klijenata’’, rekla je Živković, i navela da je to upravo zbog njegove jednostavnosti i činjenice da podržava čak i početne korake u primeni ESG principa.

Napomenula je i da tranzicija zahteva ogromna sredstva, zbog čega bi trebalo mobilisati i privatni kapital, uz podsticaje i povoljnije kreditne linije komercijalnih banaka ili plasmane kroz saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Takozvani ‘’blended finance’’ modeli u vidu grantova, garantnih šema i drugih vrsta podsticaja i tehničke pomoći su svakako modeli koji bi podstakli tražnju. Garantne šeme države, koje su uspostavljene tokom pandemije kovida kao podrška kompanijama, mogle bi potencijalno da se repliciraju i u ovom slučaju, sugerisala je Živković.

Kao primer da tržište i kompanije deluju i da održivost nije odvojiva od poslovnih motiva navela je kompanije koje uvoze energetski efikasnu opremu radi ostvarenja ušteda ili recikliraju nusproizvode procesa proizvodnje u cilju smanjenja troškova, stavljaju solarne panele, jer su veliki potrošači.

Njima se to isplati, stavili su punjače, kupili električne automobile, rade na profesionalizaciji menadžmenta, a sve to iz potpuno i čisto poslovnih motiva, ne znajući za koncept održivosti ESG, objasnila je Živković.

Kako je istakla, kada se to spakuje sa poslovnim motivima, ostvaruje se ušteda, smanjuje se rizik gubitka tržišta, otvara mogućnost dobijanja novog klijenta ili izlazak na novo tržište.

Sve onda dobija na vrednosti i nije samo trenutni trend, regulatorni zahtev ili dobrovoljna društveno odgovorna aktivnost već integrativni deo dugoročne poslovne strategije. To postaje poslovna realnost, a ne neka paralelna funkcija u kompanijama, ocenila je Živković.

Govoreći o standardizovanim ESG podacima i složenosti izveštavanja, ona je ukazala na nepostojanje standardizovanih "zelenih aktivnosti", koje bi bankama omogućile jasniju klasifikaciju projekata kao održivih ili tranzicionih, imajući u vidu neprilagođenost primene jedinstvene EU taksonomije posebno u segmentu malih i srednjih preduzeća.

Kroz uspostavljanje sistema prikupljanja podataka u okviru samih organizacija, kompanije bi imale priliku da uvide i neke mogućnosti i rešenja za unapređenje troškovne efikasnosti i razvoj novih rešenja, precizirala je Živković.

Reputaciono bi mogle da se izdignu iznad konkurencije i dodaju vrednost svojoj kompaniji, istakla je ona, a svakako bi imale i lakši pristup finansijskim sredstvima.

,,Kod nas su velike kompanije i kompanije od javnog interesa u obavezi da, u okviru svog godišnjeg izveštaja, imaju nefinansijski izveštaj, dok takvu obavezu mala i srednja preduzeća nemaju, iako su okosnica privrede’’, ukazala je Živković.

Ona smatra da bi prilagođen standardizovani pristup i model, ne previše ekstenzivan set podataka, omogućio i klijentima da bolje sagledaju svoje mogućnosti i lakše pristupe partnerima, ukoliko im te podatke budu tražili.
Živković je istakla i da je partnerstvo Banca Intesa sa Američkom privrednom komorom (AmCham), u okviru projekta ,,Odgovorni biznis dijalog’’, posebno važno kada je reč o finansiranju održivih projekata.

U ovom programu kroz različite inicijative, modalitete i programe održivog finansiranja, ali i zaštite biodiverziteta, kako je objasnila, podižemo svest i pokušavamo da kreiramo okruženje i kontekst koji će ovu temu podići na viši nivo i doprineti da put ka održivosti naših kompanija bude što brži i što lakši.

Ponavljajući da je saradnja Banke sa AmCham od neprocenjive važnosti, najavila je da će biti nastavljena i u narednom periodu, osluškujući potrebe klijenata i privrede i dajući odgovore na njih. (kraj) zvs/ivt/mk