On je u serijalu razgovora o ekologiji Vidokrug objasnio da je u Evropskoj uniji (EU) važna reciklaža tekstila i napomenuo da evropsko zakonodavstvo od 2025.godine obavezuje zemlje članice da prikupljaju tekstilni otpad koji se obično baca.

“Onda se postavlja pitanje kada se sav taj tekstilni otpad prikupi, šta raditi sa njim, a glavni odgovor je da se on reciklira kako bi se povratili materijali kao što su pamuk ili poliester”, kazao je Bošmajer.

Prema njegovim rečima, to je korak koji prethodi narednoj fazi reciklaže - proizvodnji nove odeće, kao što su košulje ili farmerke.

Kako je naglasio, proces reciklaže tekstila je na početku i u toku su mnoga istraživanja.

Bošmajer ukazuje da je veliki problem to što se tekstilni proizvodi, poput donjeg veša, košulja i farmerki, ne sastoje samo od jednog polimera ili jednog materijala kao što je pamuk, već od mešavine materijala.

Da bi došlo do reciklaže neophodno je prvo razdvojiti sve te polimere na čista jedinjenja, poručio je Bošmajer.

On precizira da nije lako reći koji materijal je najbolji po životnu sredinu, jer svi na neki način predstavljaju zagađivače.

“Pamučna vlakna se proizvode ekološki tako što se uzgajaju na njivi, a zatim prerađuju u industriji, ali se za uzgoj pamuka na njivama koristi mnogo vode i mnogo ljudskih resursa”, rekao je Bošmajer.

Ukazao je na to da se pamuk proizvodi na različitim mestima na zemlji, a potom šalje širom sveta, što dovodi do ogromne emisije gasova staklene bašte.

Sa druge strane, poliester se uglavnom proizvodi iz fosilnih izvora, poput sirove nafte, koja, takođe, ima ogromnu emisiju ugljen-dioksida.

Kako je podsetio Bošmajer, industrija se u prošlosti uglavnom fokusirala na tekstilne tkanine koje sadrže pamuk i poliester, a elastin su zanemarili,.

Prema njegovom objašnjenju, elastin je prisutan u širokom spektru tekstilnih proizvoda, od sportske odeće do donjeg veša, od košulja do jakni, jer modnim proizvodima daje dobro istezanje i prati liniju tela zbog čega se toliko i koristi.

Ipak, kako je rekao, kada je reč o elastinu, on deluje kao zagađivač u samom procesu reciklaže tekstila, a jedan od razloga je to što se ne topi kao na primer poliester.

Zbog toga je, objašnjava Bošmajer, reciklaža poliestera ili PET toliko nametnuta, jer se PET ambalaža može pretopiti i od nje napraviti nova boca za piće, što nije moguće učiniti sa elastičnom, pa industrija trenutno ne može da obrađuje tekstilni otpad koji sadrži elastin.

Prema njegovim rečima, elastin može da se rastegne do pet ili šest puta u odnosu na prvobitnu dužinu, a zatim da se ponovo skupi, što dodatno otežava proces obrade tekstilnog otpada.

Ilustrovao je to primerima reciklaže potpuno pamučne majice i majice sa elastinom.

Kada se pamučna majica ubaci u mašinu za cepanje ili seckanje, ona se pocepa i dobije se pahuljasti materijal, koji se može dalje obraditi.

Sa druge strane, ako u sastavu te majice postoji i elasti, on prilikom cepanja stvara nepoželjne ‘žice’ u mašini koje izgledaju kao paučina

“Pamučna vlakna se mogu pocepati na manja vlakna, ali elastinska vlakna imaju ogromno izduženje i vrte se svuda oko mašine, a onda imate pojavu nalik paučinoj mreži i u nekom trenutku ne možete više da obrađujete materijal”, naglasio je Bošmajer.

Zbog toga, kako kaže, proces reciklaže mora da se zaustavi i mašinerija očisti od elastina, tako da se tekstil u kojem ga ima trenutno ne obrađuje. (kraj) zvs/kt/bdr