Taj iznos, međutim, nije realan jer Indija i Kina još uvek nemaju takve programe, a kad ih budu kreirale nivO globalnih kompenzacija, zbog izgubljenih radnih mesta i prestanka priliva prihoda od prodaje uglja, značajno će premašiti dva triliona dolara, navedeno je u istraživanju Čalmers univerziteta za tehnologiju u Švedskoj.

Prestanak korišcenja uglja koji spada u najveće zagađivače i uzročnike zagrevanja planete je od izuzetnog značaja u sprovođenju Pariskog klimatskog dogovora i zaustaljanja procesa otopljavanja, rekla je istraživačica profesorka Džesika Džul.

Ona dodaje da globalno smanjenje zagađenja neće biti moguće bez izrade i prihvatanja jasnih planova o odustajanju od uglja u Kini i Indiji.

Važno pitanje je, takođe, i iz kojih izvora će biti finansirane kompenzacije za prestanak proizvodnje uglja, jer se danas samo polovina potrebnih sredstava obezbeđuje iz međunarodnih finansijskih izvora poput organizacije Džast Enerdži Tranzišn Partneršips (Just Energy Transition Partnerships), koja trenutno finansira ukidanje proizvodnje tog energenta u Vijetnamu, Indoneziji, Južnoj Africi i u drugim delovima sveta.

Očigledno je, kaže profesorka Džul, da izuzev međunarodnih finansijskih organizacija, i same države, a naročito one bogatije, moraju da usmere više novca u prestanak korišcenja te vrste fosilnog goriva.

Kina i Indija, koje na svojim teritorijama imaju više od polovine svih svetskih kopova uglja, moraju da usvoje politiku prestanka eksploatacije kao i sistem kompenzacija kojima bi se neutralisali gubici nastali prestankom proizvodnje uglja.

Prema procenama već izvršenih istraživanja, samo tim zemljama bilo bi potrebnio 2,4 trilona dolara kompenzacija kako bi se sprečilo zagrevanja veće od dva stepena Celzijusa, odnosno čitavih 3,2 triliona dolara za realizaciju Pariskog sporazuma koji zagovara nivoa zagrevanja planete do 1, 5 Celzijusa.

Inače, ugalj je jeftin i rasprostranjen izvor energije.

U svetu je registrovano 3.025 rudnika u 150 zemalja i, prema podacima Svetske banke, u toj industriji zaposleno je oko 4,5 miliona radnika.

Na emisiju ugljen-dioksida dobijenom sagorevanjem uglja otpada 40 odsto ukupnog globalnog zagađenja tim gasom, koji ima efekat staklene bašte, a najveći zagadjivači u toj oblasti su Kina, Indija, Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije.

Ipak, Kina eksploataciojom uglja u atmosferu godišnje ispušta oko 8,5 milijardi metričkih tona ugljen dioksida, što je više od polovine ukupne svetske emisije tog gasa uzrokovanog upotrebom uglja. (kraj) vem/kt/kru/dj