BEOGRAD -
Proizvodnja uglja i energije koja se iz njega dobija u Evropi opada, a u svetu raste i prosečno se iz te sirovine dobija 42 do 43 odsto energije, a u Srbiji i znatno više - oko 70 odsto proizvedene struje potiče iz termoelektrana, navodi se u analizi Demostata.
U razvijenim zemljama, vlade već godinama unazad prave planove kako da suzbiju štetne posledice emisije gasova sa efektom staklene bašte, dok se istovremeno na nivou Evropske unije (EU) usaglasila zajednička politika pod nazivom "zelena agenda" ili "zelena tranzicija".
Ona je, uz mere zaštite životne sredine i rekultivacije zemljišta i voda, razradila model dekarbonizacije, napuštanja fosilnih goriva, uglja i naftnih derivata čije rasprostanjeno korišćenje u procesu dobijanja energije i u transportnoj industriji, značajno uvećava procenat ugljen-dioksida u atmosferi.
Plan se fokusirao na glavne zagađivače – do 2050. trebalo bi da se u potpunosti zameni proizvodnja energije iz uglja i nafte, da se automobili na fosilna goriva zamene za električna kao i da se reši problem skladištenja energije iz obnovljivih izvora.
Profesor Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu Čedomir Beljić za Demostat objašnjava da su mineralne sirovine neophodne u industriji kao poseban tržišni materijal.
Neobnovljive su, a zbog neravnomerne raspoređenosti imaju izuzetan ekonomski, strateški i vojno politički značaj, navodi on.
Prema njegovim rečima, osnovna težnja jeste da se spusti nivo ugljen-dioksida u atmosferi ali minerali koji bi trebalo da zamene fosilna goriva još su nedovoljno istraženi i u nesigurnim su lancima snabdevanja.
Zato je EU još od 2011. godine počela da pravi listu kritičnih sirovina na kojoj je u početku bilo četiri do šest minerala, a sada je broj dostigao 34, ukazuje Beljić.
Tu je, na primer, morao da se nađe koks, a on se proizvodi ili iz nafte ili iz uglja. Vraćen je i gas, iako fosilnog porekla, jer ga nije lako zameniti, a ekološki, može da bude prihvatljiv, objašnjava profesor Čedomir Beljić.
On ističe da je prilično teško naći zamenu za izvor koji proizvodi 42 odsto energije na globalnom nivou, a pri tom to obezbediti iz resursa koji garantuju kontinuirano snabdevanje i sigurnost.
Na kraju, konstatuje se u analizi Demostata, koliko god da su ubedljive razne teorije koje negiraju uzroke klimatskih promena i potrebu za prelazak na zelenu energiju, stvarnost je došla na vrata običnog građanina.
Zelena tranzicija je neminovna, a za nju je neophodno da u dovoljnim količinama i sa visokim stepenom sigurnosti budu dostupne ključne sirovine poput bakra, bora, nikla, litijuma, gvožđa, mangana… Potrebne su i nove tehnologije a zadatak nauke je da ih pronađe i primeni tako da životna sredina ne bude “kolateralna šteta”, jer je ekologija za EU u istoj ravni kao i zelena agenda, zaključak je Demostata.(kraj) vbr/am/bdr
