Ovo povećanjne je od simboličnog značaja, kaže poznati ekonomista Izumi Devalijer i dodaje da će ovaj skok troškova uzimanja zajmova imati veoma mali efekat na japansku privredu.

Iako je Japanska ekonomija prošle godine zabelezila rast od 1,9 odsto, u poslednja dva kvartala registrovan je negativan rast, odnosno ulazak u takozvanu tehničku recesiju.

Ekonomske nedaće u ovoj, sada četvrtoj po veličini privredi sveta, počele su 1991. godine, kada je Japan ušao u deflaciju, koja je trajala sve do kraja 2001.

Taj period, nazvan “japanska izgubljena decenija”, uzrokovan je starenjem populacije, drastičnim padom domaće potražnje i neuspelim merama koje je trebalo da ublaže pad cena nekretnina, investicionog profita, bondova i stokova, koji su u tom period izgubili čak 60 odsto vrednosti.

U vreme globelne ekonomske krize 2008 – 2009 godine, ekonomske nedaće su produžene i Japan je tokom te dve godine bio jedina razvijena privreda koja je zabeležila negativan rast, sa kamatama koje su i dalje fluktuirale oko nule - od negativnih, do jedva pozitivnih vrednosti.

Od početka ove godine japanska privreda beleži rast potrošnje zahvaljujući većoj zaposlenosti i rastu plata, a inflacija, koja trenutno iznosi oko dva procenta, približila se nivou koji je u skladu sa željenim projekcijama Centralne banke.

Iako je u proteklim godinama deflacije skok cena bio veoma poželjan, ali teško ostvariv, Japan je konačno izašao iz deflatornih kretanja i povećao inflaciju, pa je tako došlo na red i podizanje kamatnih stopa koje treba da štite od preteranog rasta cene novca.

Ekonomski stručnjaci se nadaju da će inflacija ostati na zdravom nivou od oko dva procenta, što je optimalan iznos koji priželjkuje svaka razvijena savremena ekonomija. (kraj) is/dk/mk