Ove selidbe radne snage odigrale su važnu ulogu u povećanju kineske proizvodne efinaksnosti, jer je ustanovljeno da se produktivnost radnika koji su se bavili teškim poljoprivrednim poslovima, kada dobiju zaposlenje u nekoj od sofisticiranih industrija, dramatično povećava.

Ovakva kretanja na tržistu radne snage glavni su faktor permanentno visokog privrednog rasta Kine od početka stoleća.

Poslednje dve godine, međutim, situacija se značajno izmenila i migracije sa sela su zaustavljene pa čak postoje i podaci koji govore da se ljudi masovno vraćaju poljoprivredi.

Prema informacijama iznetim u časopisu Ekonomiks tokom 2022. godine, prvi put u poslednje dve decenije, ostvaren je rast zaposlenih u sektoru agrara gde je radilo blizu 177 miliona ljudi što je za 6 miliona radnika više u odnosu na predhodnu godinu. U ovom periodu procenat radne snage u primarnom sektoru povećan je sa 22.9 na 24.1 procenat.

Važan razlog ovakvih kretanja je i pandemija koja je, naročito tokom 2022. godine, u gradovima širom zemlje zatvorila mnoge proizvodne pogone i navela milione da se vrate selu.

Takođe, umanjen rast Kineske ekonomije eliminisao je brojna radna mesta u sektoru proizvodnje kao i u sektoru usluga koji je najvise stradao jer je, poslednje dve godine, značajno umanjena kupovna moć populacije pa samim tim i domaća potrošnja.

Pad vrednosti i ozbiljne finansijske nedaće domaćeg sektora nekretnina takođe doprinose otežanim ekonomskim prilikama u gradovima koji su, po pravilu, i veliki industrijski centri.

Ovome treba dodati i sve veći problem deflacije koja ozbiljno ugrožava Kinesku privredu. Prehrambeni proizvodi kao i usluge pojevtinjuju i ovakva deflatorna kretanja polako zahvataju ostatak privrede. Negativna inflacija uzrokuje usporen privredni rast, povećanje nezaposlenosti i lako može da pogorša , ionako veliku, unutrašnju zaduženost kineskih provincija.

Da ovakvi trendovi postaju i realnost svedoče podaci iz prva dva kvartala prošle godine, tokom kojih je profit velikih kineskih industrijskih entiteta opao za celih 15,5 odsto, a inflacija se pretvorila u deflaciju od minus 0,3 odsto. Krajem prošle godine potrošačke cene imale su najveći pad u poslednje tri godine i dalja pojevtinjenja povećala su deflaciju na minus 7 odsto.

Ukoliko cene nastave da padaju postoji opasnost da potrošači kao i biznisi počnu da odlažu svoju potrošnju nadajući se još većim skorim pojevtinjenjima. Takva deflatorna spirala mogla bi da utiče na pad produktivnosti, smanjenje plata kao i pad broja novih radnih mesta.

Ostaje da se vidi kako ce u ovoj godini kineska država reagovati na ovako nepoželjna kretanja – ekonomska nauka za borbu protiv negativne inflacije preporučuje državne fiskalne mere, kao što su povećanje državnih investiranja i potrošnje kao i smanjenje kamata i taksa, što bi trebalo da stimuliše proizvodnju i utiče na postepeni porast cena. (kraj) mjj/kru/dj