„Današnja generacija poljoprivrednika ima na raspolaganju moderne moćne alate da svoj rad učini produktivnijim i ekonomičnijim. Njima su digitalne tehnologije dostupne, one su se u međuvremenu razvile, uključujući i granu robotike i bespilotnih sistema. Svi ovi alati ne menjaju osnovnu filozofiju, već daju priliku modernim proizvođačima da ih akumuliraju brže i da ih preciznije primene, kako bi proizveli više sa manje troška“, dodao je on na okruglom stolu "Pametna tehnologija u poljoprivredi" organizovanom na štandu Evropske unije na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Tradicionalni pristupi, kao što je kalendarsko vođenje agrotehničkih mera, zahtevaju najviše rada i izdvajanja, a nemaju uvek dobre rezultate, Ocenio je Srđan Tadić iz komanije Atfield, koja radi sa vinogradarima i pomaže im da pomoću senzora i veštačke inteligencije bolje razumeju klimatske uslove i zemljište.

„Mi smo radili analizu tokom tri godine sa troje korisnika, nekih pedesetak hektara. Dobili smo da je smanjenje hemijskog tretmana bilo do 30 procenata. Moglo bi teoretski da bude i više, ali to je teže izvesti. Takođe, recimo, najaviti ljudima mraz nekoliko dana ranije, to je jako bitno. To je investicija koja im se vraća odmah, možete spasiti nečiji rod“, kaže Tadić.

Poljoprivrednicima nisu potrebna samo uveravanja, potrebni su im konkretni rezultati kako bi prihvatili napredne tehnologije uz obaveznu edukaciju, rekao je Milan Banić iz kompanije Agar - Coming.

Obrazovanje i kod nas i u svetu je jako tromo i to su sistemi koji se teško menjaju, a stvari se veoma brzo menjaju, napominje Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSens.

„Mislim da će za obrazovanje u ovom domenu, i usvajanje novih stvari i inovacija, sadržaj koji je dostupan onlajn biti važan izvor infomacija. Fakulteti su tromi i spori i moraće da se menjaju i na globalnom nivou. To nije samo moje mišljenje, već mnogo veći filozofi od mene kažu da će morati da se pređe na koncepte, pošto su promene veoma brze", napominje Vladimir Crnojević, direktor Instituta BioSens

U razgovorima sa stručnjaka, fokus je bio na kontroli kvaliteta i bezbednosti hrane, pa su posetioci i poljoprivrednici mogli da čuju savete koji im pomažu u proizvodnji, ali i svakodnevnom životu.

„Kako bi nam hrana, pre svega ona životinjskog porekla bila bezbedna, potrebno je da je držimo u hladnom lancu. To znači da je veoma važno da je što pre stavimo u naš frižider. Kod pripremanja, važno je da izbegnemo unakrsnu kontaminaciju od drugih namirnica, pre svega između termički obrađene i neobrađene hrane. Jako je važno da primenimo adekvatan termički tretman, pa na primeru mesa, koje se smatra jednom od najrizičnijih hrana, potrebno je ga držimo na 72 stepena u dubini najmanje dva do tri minuta“, Rekao je  profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Bojan Blagojević.

EU kuhinja je ovaj put ponudila nešto mnogo drugačije - jestive snek insekte koje je pripremio  Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. (kraj) bdr