U knjizi "Pusto tursko" sabrani su Tanaskovićevi ogledi i tekstovi koji su, nakon izlaska prvog izdanja njegove knjige "Neoosmanizam", objavljivani tokom deset godina o uticaju Turske u najširem smislu, u Aziji, Evropi i naročito na Balkanu. Izdavači su Institut za političko umrežavanje, Institut za evropske studije i Informatika AD Beograd.

U prvom delu knjige su naučni radovi napisani povodom obeležavanja godišnjice balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kojim autor objašnjava kako Turska isto to sagledava. Drugi deo publicistički obrađuje određene povode i događaje povezane sa turskom spoljnom ili unutrašnjom politikom i prelazak iz faze neoosmanizma u erdoganizam.

U fokusu je složeno delovanje savremene Turske na Balkanu, računajući i meku moć koju sprovodi preko muzike i serija, i poboljšanje odnosa sa Srbijom posle neuspelog puča protiv predsednika Režepa Tajipa Erdogana 2016. godine.

Tanasković je rekao da transistorijske vertikale koje karakterišu istorijski put Srba i Turaka ostaju konstanta, nešto što se nikada neće promeniti.

Međutim, u ovome trenutku rekao bih da je sticajem okolnosti — u koje sada ne možemo ulaziti, u poslednjih pet, šest godina uspostavljena pozitivna mera realizovanja i srpskog i turskog državno-nacionalnog interesa na Balkanu.

Po njegovim rečima, dobri odnosi na relaciji Srbija-Turska moraju da potraju što duže, kao što su bili izvanredni između Turske i Jugoslavije posle prvog svetskog rata, sve do devedesetih godina prošlog veka.

Ovo jeste jedan pozitivan trenutak, ali baš zato treba, a ja to činim ovom knjigom, upozoravati na to da to nije zauvek dato, da postoje i neke drugčije mogućnosti kojih moramo biti svesni čak i onda kada su nam odnosi najbolji, naglasio je Tanasković. To kakvi će odnosi biti ipak mnogo više zavisi od Turske, nego od Srbije.

Upozorio je da "neka loša istorijska iskustva" ne smemo projektovati na odnose s Turskom, koja će uvek biti neoosmanistička. Neoosmanizam je dubinska konstanta ne samo turske spoljne politike, već ukupnog državno-nacionalnog nastupanja turske države i suštinski elemenat turskog mentaliteta.

I u ovoj knjizi sam istakao da to ne znači da mi treba uvek i svuda da budemo protiv Turske. Zalagao sam se da kad igramo sa Turskom tu partiju šaha na regionalnoj, pa i široj, geopolitičkoj tabli, ne smemo biti na poziciji početnika koji igra sa velemajstorom, dodao je Tanasković.

Naglasio je da je knjigu posvetio tome da strategiji Turske, koja ne mora biti zapisana, kao što su strategije velikih naroda i država, Srbija mora suprostaviti svoju strategiju - da zna šta dugoročno hoće od odnosa sa Turskom i kakvi ti odnosi mogu da budu realno.

"Ima nešto dubinski što nas povezuje i što je izuzetno značajno, ali što nikada ne sme da nas zavara na taj način da smatramo da je ona faza u srpsko-turskim odnosima koja je trenutna - definitivna, apsolutna i da će to dalje i uvek tako biti".

Naziv knige "Pusto tursko" je s jedne strane "duboka nostalgija za vremenima koja su bila ljudskija, lepša, normalnija, gde se mnogo više živelo u porodici, zajedno, na naš balkanski način", a  s druge strane "zaziranje od nečeg što je pusto, obesno, opasno, preteće".

Potrebno je zauzeti svoj stav, poštovati sebe, svoj identitet, ali i ne bežati od onoga gde smo sa Turskom bliski, jer i sa stanovišta političke pragmatike, i sa stanovišta mnogo šire geopolitike, Srbija ima trajno objektivni interes za što boljim odnosima s Turskom.

Tanasković je bivši ambasador SR Jugoslavije u Turskoj, Azerbejdžanu i Vatikanu, ambasador Srbije pri UNESCO. Bio je upravnik Katedre za orijentalistiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Član je Evropske akademije nauka i umetnosti, ANURS i Naučnog društva Srbije, a počasni je član Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat", gde se od 2017. godine nalazi njegov legat. (kraj) dep