Kada kažemo rep muzika, obično pomislimo na globalni umetnički fenomen koji je iznedrila afroamerička zajednica i koji obuhvata čitav niz elemenata: oblačenje, nakit, ponašanje, rimovanje, semplovanje, pravljenje bitova, matrica... Nastao je početkom 80-ih, dugo se i u različitim pravcima razvijao, ali je njegovu esencijalnu ideju do kraja izveo... čekajte - Dorćolac, Beograđanin, Srbin - Bege Fank!

Autentično napisan vodiču kroz najvažnije sociološke i društvene fenomene afroameričke kulture druge polovine 20. veka (preciznije - nakon sloma Pokreta za građanska prava Afroamerikanaca) koji u središte društvenih previranja postavlja muljatora kao vitalnu borbenu mašinu spremnu da se uspešno nosi kako sa belačkim rasizmom, tako i sa kapitalističkom represijom koju je bela zajednica nametnula ostalima.

Paralelno s tim, knjiga zagovara prevrednovanje srpske i jugoslovenske tradicije zasnovane na bitovima i rimama, analizirajući i dajući neretko ekscentrična, ali uvek duhovita i argumentovana tumačenja stilova domaćih autora (Bad Copy, General Two, Moskri...).

Čitava naracija o repu kao žanru data je s obzirom na začetak i razvoj srpske rep kulture, ali ne kao udaljenog fenomena istorijskog proučavanja, već kao dela proživljenog iskustva koje je oblikovalo samog autora.

"Stigla je knjiga u kojoj sam uz lične priče o odrastanju sa repom i o tome kako ga je moja generacija odomaćivala na našim prostorima, odgovorio i globalno najvažnije pitanje – ’šta je (pravi) rep?’ A zatim sam pokazao i kako sam ga svojim konceptom Dobrog repa logički izveo do kraja, završio njegovu istoriju. Objasnio sam zbog čega je važno biti razmetljiv, biti kul i kako nas tome uče mnoštva prevara raznih varalica, a najviše crnih muljatora. Konačno, objasnio sam kako sam prevario sebe da bih postao apsolutno dobar“, kaže Predrag Vukčević - Bege Fank.

Glavni junak knjige nije obično JA, već onaj duhovni stav koji je - od Jeremije Krstića, preko Zelenog Zuba kao Najboljeg, do Ruške Jakić - u povremenim naletima uzdrmavao ovdašnju mejnstrim kulturu, krunišući ego i temperament kao najvažnije osobine umetnika, ali i svih oblika domaćih muljatora. Stoga se, van priče o muzici, „Dobar Rep“ može čitati i kao slavljenje i bodrenje radikalne umetnosti Držanja Do Sebe.

Postoje knjige koje beleže istoriju određenog perioda popularne kulture, i one koje se bave karijerom nekog autora-benda. Postoje autobiografije, i knjige koje fenomene pop kulture sagledavaju iz akademskog ugla... Ali retko se sreću one koje na ubedljiv način sadrže sve to, čineći celinu.

Zato „Dobar Rep“ Predraga Vukčevića predstavlja redak događaj u našoj kulturi. (kraj) dep/dj