Osnivač Novog Optimizma, Branislav Grubački, rekao je kako je „davnih godina“ dok je još bio u Zrenjaninu i bavio se javnim poslovima, imalo običaj da vodi ljude na otvaranje Sajma knjiga, „a sada, ova promocija može biti mala uvertira za Sajam, jer Feđa je za par dana i tamo i potpisuje knjige na štandu Čigoja štampe“.

Grubački je još kazao kako za 31 godinu njegove karijere u Zrenjaninu „jednom nije bilo dovoljno mesta da se uđe kad je Rambo nastupao, nestalo je karata za prvi nastup KUD Idijota, i jednom je nestalo piva kad su svirali Goblini. Ovo je prvi put da je ogroman broj knjiga rasprodat do kraja, tako da ni jedna nije ostala“.

Radoslav Cvijan, istakao je da je knjiga već došla do dvadeset i drugog izdanja, a da je kuriozitet i to što knjiga ne konkuriše ni za jednu nagradu.

O nastanku knjige, Feđa kaže da uopšte nije napisana da bi bila objavljena a kamoli da uzima nagrade. „Nije napisana ni da bi bila čitana“.

Prvo je napisana kao sinopsis jer je trebalo da bude građa za igrani film.

Međutim, kako kaže glumac, „nastavio sam da pišem, ne sa namerom da objavim tekst, već čisto da ostane, hteo sam da moja ćerka ima taj fajl u kompjuteru u slučaju da se meni nešto desi, da zna ko sam bio i šta sam radio. Mislim da je pošteno da deca znaju ko im je bio roditelj“.

„Knjiga nas uči da sa dna možete da isplivate na površinu, udahnete vazduh i da krenete dalje u nekom drugom pravcu. Nećemo svi postati glumci, piloti, padobranci, i sve ostalo što Feđa jeste, ali svako od nas može pronađe nešto što može da mu bude motiv da povrati samopouzdanje – ako ga je imao, ili ga izgradi – ako ga nije imao“, rekla je novinarka Novog Magazina Julijana Mojsilović.:

„Dvadeset pet godina kasnije, Dikenson se vratio u Sarajevo da snimi dokumentarni film o koncertu na kom smo svirali zajedno, i onda smo se mi počeli ponovo družiti, i Kris Dejl, njegov basista, je postao urednik ove knjige u engleskom izdanju. Luda je priča, koliko je život divan“, rekao je Štukan.

„Sve ovo što tu piše je, da ne kažem, neka oda životu, i u toj odi je toliko odvratnih stvari, ali ako stvari posmatraš tako, ako možeš da napraviš neki otklon, što verovatno ne možeš dok se te stvari dešavaju, ali sa ove vremesnke distance možeš da napišeš i sa nekom dozom humora, ali to tada nije bilo smešno uopšte. Bez obzira koliko je tu toga bilo protiv mene, život je opet divan i možda i zbog toga jer da nema takvih stvari ne bi mogao ceniti ni bilo šta dobro“ dodao je autor knjige.

Još jedna od priča iz knjige odnosi se na inicijativu Štukana da u BiH organizuje prve demonstracije ikada u mladoj, posleratnoj Bosni, i to protiv rata u Iraku.

U sklopu te akcije je nekako preuredio sve spomenike u Sarajevu. „Na primer, na Isusa Hrista, ispred sarajevske katedrale, sam stavio tri kondoma na tri prsta i znak ‘peace’ oko vrata i umalo nisam počeo novi rat sa tim. Ne možete vi dole nekome objasniti da se instalacija zove ’Make Love not War’, religija će to iskorostiti i odvesti na drugu stranu“.

Štukan je istakao jednu instalaciju „vodite ljubav a ne šah“ na koju je posebno ponosan.

Naime, u Neumu u BiH, na jednom brdu postavljena je velika šahovnica, kako bi „nervirala muslimane“. On i jedan prijatelj došli su na ideju da da prefarbaju šahovnicu i da naprave „pikselizirano srce“, što su i uradili sa 30 litara bele i crvene farbe.

To su fotografisali i poslali svim medijima uz jedan tekst „kako je to zapravo gradonačelnik Neuma napravio da svim ljudima koji dolaze u Neum, bez obzira na veru i naciju, poželi dobrodošlicu“ (kraj) dep/dj