Da li je istina da je Mikele 50 godina sanjao da snimi film o Karavađu?

"Ja sam s njim 22 godine i sve vreme mi je punio glavu time! Na kraju sam mu obećala da ću mu pomoći da film sprovede u delo."

Šta je to u Karavađu što ga je toliko privlačilo?

"Mislim da je on, na neki način, Karavađo jer je uvek odskakao od standarda. Kada radi na nekom projektu, postaje "demon". Ako glumi, onda se pretvara u lik koji tumači, živi njegov život, oblači se kao on, u potpunosti primenjuje metod Stanislavskog."

Kakav je bio odnos njega kao reditelja sa glavnim glumcem Rikardom Skamarčom?

"Njih dvojica su se tokom snimanja mnogo svađali. Ako bi jedan zakasnio samo pet minuta, ovaj drugi bi se naljutio i nastao bi haos. Ja sam često izigravala psihologa i smirivala ih. Ali, iz tog njihovog besa i opsesije, iz te glumačke strasti, rodila se energija koju možete osetiti u filmu."

Skamarčo je izjavio u jednom intervjuu da je Karavađa glumio kao da je Elvis, da li je to istina?

"Mislim da je sublimirao sve poznate ličnosti kroz istoriju u jednu. Iz takve njegove interpretacije možemo da vidimo koliko je svako od nas privučen nečim ludim, neuobičajenim, drugačijim... Karavađo je stvarao van postojećih i utvrđenih kanona i dao nam je autentičnu umetnost."

Stiče se utisak da Leonardo, Mikelanđelo ili Rafaelo, ipak, imaju veću slavu od njega kod nas. Da li je tako i u Italiji?

"Udžbenici moraju da prate određena "pravila", uvek mora da postoji neki veliki "klasik" koji se ceni, možda umetnici sa "čistijom" ličnošću. Karavađo je uveo revoluciju i izdvajao se svojim ludilom i jedinstvenošću. On je slikao prosjake kao svece, jer ON je bio taj prosjak, taj poslednji čovek. Ali, moram da istaknem da se poslednjih 20-30 godina Karavađo u Italiji ponovo otkriva, sve je više izložbi na koje dolaze mladi ljudi. Svako od nas treba da uloži napor da iskorači izvan onog uobičajenog i standardnog, tek tu se nalazi prava umetnost."

Šta mislite pod tim "poslednji čovek"?

"Poslednji čovek na svetu je prosjak, klošar na ulici. Crkva ne želi da vidimo njegovu patnju, želi da nas udalji od njega. Time se crkva udaljava i od Hrista, jer on je upravo bio takav. Koji apsurd! Crkva je stvorila pravila i ti treba da radiš po njima, treba da ih naučiš, ali ako naučiš više od toga, opet ne valjaš. Karavađo je kršio pravila i stvarao sopstvena. Slikao je realnost. Pitali su ga kako kurva sa ulice može da ti bude model za Bogorodicu kada Bogorodica dolazi sa neba, a on je, zapravo, samo slikao ono što je tu, pred njegovim očima."

Bio je poznat kao svađalica, dokazano je bio i ubica. U današnje vreme kulture otkazivanja verovatno bi bio izopšten. Da li treba razdvojiti delo od autora?

"Važno je napraviti razliku, ali ja smatram da je u jednom umetničkom delu satkana sva ličnost umetnika i da je nemoguće razdvojiti jedno od drugog." (kraj) dep/dj