Halačeva je ocenila da se svi raduju kada u februaru vide drveće u cvatu, ali da su takođe svesni da to nije sasvim normalno i da ima svoju cenu.

Podsetila je da se u Srbiji često, zbog suša, poplava i snažnih toplotnih talasa, videlo kolika je ta cena i istakla da to ne pravi problem samo ljudima već i gradovima sa istorijskim nasleđem, i doprinosi klimatskim promenama, povećanju zagađenja i gubitku živog sveta.

Halačeva je naglasila da ozelenjavanje gradova nije samo sjajna ideja već i nasušna potreba.

Generalna sekretarka Evropa Nostre Sneška Kvadlih - Mihailović istakla je da su građani Srbije građani Evrope, prevashodno na osnovu kulturne baštine koju dele sa Evropljanima.

Ona je rekla da je u kontekstu priključenja Srbije EU kultura najznačajniji resurs, jer je već milenijumima Evropa prisutna na ovom prostoru.

Dodala je da su svi usvojeni dokumenti u okviru publikacije "Evropske zelene politike u oblasti kulturnog nasleđa" poruka EU da su u agendi priključivanja kultura i kulturna baština nedovoljno prisutne.

Kvadlih - Mihailović je ukazala da se u evrointegracije zemalja kandidata za ulazak u EU ulažu milijarde i ocenila da bi bar jedna milijarda trebalo da se uloži u kulturu, koja povezuje sve strategije i politike EU.

Koordinatorka Nacionalnog konventa za EU Bojana Selaković istakla je da tema kulturne baštine postaje posebno značajna u trenutku kada u Srbiji postoji ogroman rast evroskepticizma.

Dodala je da se u izuzetno turbulentnom periodu po EU i po globalne geopolitičke odnose građanima Srbije ponovo nameću dileme da li je Srbija Evropa i da li treba da ostane na evropskom putu.

Selaković je naglasila da je kulturna baština ogroman resurs za dokazivanje da Srbija ne samo da treba da bude na evropskom putu, već da je oduvek bila Evropa. (kraj) is/bdb/bdr