Buržoa ne samo da je prilagodio svoje svetski poznate radove prostoru bioskopa Balkan, već je došao lično u Beograd, na samo desetak sati, iz Opere u Geteborgu gde sprema novi komad.

„Za mene je velika čast što sam u Srbiji i što učestvujem na jednom od najlepših festivala u Evropi”, rekao je Buržoa.

Zajednički naslov nekoliko radova „Neuhvatljiva tačka odlaganja”, predstavlja suštinu njegovog umetničkog postupka, a odnosi se na onaj trenutak kada se, pri žongliranju, predmet ili telo nađu u vazduhu i kao da zastanu pre nego što ih sila zemljine teže ne povuče nadole. Buržoa kroz svoje radove pokušava da produži upravo taj momenat lebdenja, nestanka težine, poništavanja „deprimirajuće upornosti gravitacije”, ne bi li, kako kaže, probao da „razoruža” vreme.

Kolaž, sačinjen od dva sola i tri dueta, prikazao je publici (u svih šest rasprodatih termina) prepoznatljivu scenografiju Joana Buržoa: platforme koje se okreću i balansiraju iznad tla, stepenice na koje se sleće sa trampoline, „neposlušne” stolice, nestabilne stolove... 

Igrači Mari Buržoa i Olivije Matje su, sa zapanjujućom lakoćom i elegancijom, prkosili svim tim izazovima neukrotive scenografije, koja je ponekad zahtevala da se oslanjaju jedno na drugo u uspostavljanju ravnoteže, jer, nestabilnost jednog značila bi i pad onog drugog.

Među posetiocima smo videli ministarku kulture Maju  Gojković, brojne ambasadore i umetnike, ali i veoma mladu publiku. Naime, Buržoa je do sada sarađivao i sa Harijem Stajlsom, Selenom Gomez, Misi Eliot, Markom Mangonijem, bendovima Coldplay i Thirty Seconds to Mars, ali i sa modnim kućama „Luj Viton” i „Nina Riči”.

Na kraju razgovora sa novinarima otkrio je da je njegov najnoviji komad, koji će imati premijeru 12. aprila u Operi Geteborga, inspirisan muzikom našeg zemljaka, violiniste Lajka Feliksa, „jednog od najboljih muzičara na svetu”. (kraj) dep/mk