U reformskim kolonijama daleko od gradova, mnogi mladi ljudi tada su isprobavali kako da se odvoje od kapitalističkog i industrijalizovanog društva.

U centru pažnje bili su drugačiji način života, povratak prirodi i briga o telu i zdravlju.

Danas se mnogi trude da žive što je moguće klimatski prihvatljivije. Nešto slično postojalo je i oko 1900. Tada se to zvalo "povratak prirodi".

Pionirski primer bila je naseobina Monte Verita u švajcarskom kantonu Tičino. Postala je mesto hodočašća za eskapiste, pacifiste i umetnike koji su tamo živeli u ručno sašivenoj odeći, u kolibama koje su propuštale svetlost i vazduh.

Sa dugim kosama i bradama, ogrtačima, sandalama i torbama preko ramena, muškarci iz tih zajednica su najavili izgled budućih hipika.

Kete Kruze (Käthe Kruse) je 1905. u Monte Veriti napravila svoju prvu svetski poznatu lutku. Ta lutka nije bila samo igračka, već je kao "reformska" predstavljala alternativnu životnu ideju.

Ishrana bez mesa bila je veoma važna. Pozivalo se, kao i danas, na zdravstvene razloge, ali i na brigu o dobrobiti životinja.

"Vegetarijanstvo je, međutim, bilo i politička poruka", objašnjava Robert Ajkmajer (Eikmeyer), kustos izložbe "Para-moderna".

Muškarci su jeli velike količine mesa, pa je biljna ishrana bila i stav protiv patrijarhata.

Posebno borben vegetarijanac bio je slikar Karl Vilhelm Difenbah (Wilhelm Diefenbach) koga su ismevali kao "apostola kelerabe".

"Moralni, etički instinkt svakog osećajnog čoveka protivi se ubijanju živog bića kako bi se pojeo njegov leš", govorio je Difenbah.

Telo postaje važno početkom 20. veka jer se sa besmrtnosti duše prelazi na besmrtnost tela, kaže Ajkmajer.

"Isto kao i danas. Svi želimo da živimo dugo. Sve te teme se vraćaju. ljudi jedu musli za doručak, rade jogu, uveče idu u teretanu. Sve to je postojalo i tada."

Tako je danski fitnes-guru J. P. Miler (Müller) bio veliki uzor muškarcima kada je reč o vežbanju, dok je Amerikanka Bes Mensedik (Bess Mensendiek) postala fitnes-kraljica.

Po Milerovom uzoru vežbao je i Franc Kafka (Franz), koji je svakodnevno radio telesne vežbe. Osim toga, Kafka je "preživao" - dugo i temeljno žvakao hranu jer se smatralo da to olakšava varenje.

Još početkom 20. veka buntovni ljubitelji prirode poput Fridriha Vilhelma Pestera (Friedrich Wilhelm) odlazili su u sunčanu Kaliforniju. Pester je tamo živeo kao "pustinjak iz Palm Springsa", nosio dugu kosu i bradu i sandale.

Drugi doseljenik, Oto Hajnrih Kark (Otto Heinrich Carque), otvarao je prodavnice zdrave hrane u Kaliforniji i promovisao ideju sunčanja bez odeće.

Kark i drugi Nemci zalagali su se i za ishranu bez mesa, pa je 1917. otvoren prvi veganski restoran sa sirovom hranom u SAD, u kom su se služili variva i voćni sokovi. (kraj) dep/mk