Portal N1 prenosi integralni tekst pisma:

"Draga publiko,

U stogodišnjem životu ovog našeg i vašeg orkestra, bilo je svega što jedan vek može da podnese. Svakako, ono najvrednije u minulih sto godina bila je publika Beogradske filharmonije, zbog koje ovaj orkestar traje i zbog koje je doživeo ovako lepe godine.

Svakog petka u vašem prisustvu, muzičari Beogradske filharmonije ispisuju nove stranice istorije, sa ciljem da pokoljenjima ostave kulturnu zaostavštinu za idućih sto godina. No, da li ćemo u tome uspeti?!

Baš kao što sa vama delimo svoja umetnička dostignuća, osećamo obavezu i odgovornost da sa vama podelimo i ono što nas svakim danom sve više udaljava od sigurne budućnosti ovog orkestra.

I posle više od dve godine od smrti Ivana Tasovca, Beogradska filharmonija je u VD statusu, koji svoj stogodišnji jubilej slavi sa najmanjim platama orkestarskog muzičara u regionu, sa sramno malim budžetom iz godine u godinu, bez direktora, bez reklame, bez obnovljene koncertne uniforme već deset godina, i bez čvrstih uverenja da će se zidati naša nova dvorana.

Pronoseći ime našeg grada i zemlje širom sveta, svaki put se suočavamo sve više sa činjenicom da smo u svom gradu i u svojoj zemlji tako visoko obrazovani, a tako nisko vrednovani. Da tako dobro i mnogo sviramo, a da smo tako malo i loše plaćeni. Da san o novoj dvorani Filharmonije našeg velegrada sve više bledi, dok publika u Skoplju, Podgorici, Tirani na javi uživa u gledalištima kakva dolikuju glavnim gradovima. O svemu navedenom krajem oktobra meseca prošle godine štrajkom upozorenja smo upozorili Upravni odbor Beogradske filharmonije.

Žao nam je što u svojoj zemlji i u svom gradu pretstavljamo amblem koji može da postoji, a i ne mora. Što retko ko zna da školovanje jenog profesionalnog muzičara traje u proseku šesnaest godina i da je jedno od najskupljih na Univerzitetu jer je individualno.

Da je konkurencija na audicijama Beogradske filharmonije surova i da vrhunski muzičari i po nekoliko puta ne uspevaju da se zaposle, jer se uvek pojavi neko još bolji. Da ovaj posao zahteva svakodnevno usavršavanje i vežbanje, bez obzira na to koliko ga godina obavljate. Da svako od članova Beogradske filharmonije može uz manju ili veću obuku da obavlja mnoge druge poslove, ali da niko ko nije prošao trnovit put veoma specifičnog umetničkog razvoja ne može da postane Filharmoničar.

Ali bez obzira nas, oni koji odlučuju o nama, pitaju: 'Po čemu ste vi posebni?'

Biti Filharmoničar je jednako biti reprezentativac, a Filharmonija je kulturna reprezentacija koja iznova i višestruko služi svojoj državi na ponos i na čast.

Egzistencijalno, naši životi sa ovim platama su izuzetno skromni. Umetnički, naši životi su veoma bogati. Mi Filharmoničari živimo za aplauz, ali na žalost ne živimo od aplauza.

Zato ćemo zahtevati da država podigne plate muzičarima Beogradske filharmonije, da podigne budžet neophodan za ostvarivanje naših daljih ciljeva i da podigne novu zgradu koja će ime Beogradske filharmonije i imena njenih muzičara činiti institucijom življom i prisutnijom u narednih sto godina.

Ulagati u kulturu i umetnost je jedina sigurno ispravna investicija za vjek i vjekova, jer plod takvih investicija je zdravo društvo koje stoji na jakim stubovima humanosti. Sve drugo su iskušenja egzistencijalnog koje osim umetnosti nikada i ništa nije pobedilo.

Draga publiko, želimo da vam se zahvalimo što nas slušate, vidite i prepoznajete našu vrednost u gradu i državi koji su, izgleda, zaboravili na nas i sve ono što pretstavljamo u ovom društvu sto punih godina.

Na kraju, ako želite da nam pružite podršku, pozivamo vas da sa nekoliko reči Ministarstvu kulture napišete šta za vas znači Beogradska filharmonija i da na svoj način apelujete da naši zahtevi budu čuti i uvaženi".

Beogradska filharmonija je u Dvorani Kolarčeve zadužbine u petak uveče nastupila sa slavnim violinistom Sergejom Krilovim, pod palicom Feliksa Mildenbergera.

U toku je sezona kojom nacionalna filharmonija obeležava 100 godina postojanja i rada. (kraj) def/mk