Magazin

Digitalni umetnici omogućili posetiocima da stoje, sede ili leže u delima Vinsenta van Goga

Zakoračite u Van Goga

20. 02. 2021. 00:19 | FoNet

BEOGRAD - Putujući vizuelni spektakl u kome su kompjuterski generisana trodimenzionalizovana dela Vinsenta van Goga stigao je u Čikago i radoznaloj publici daje priliku da doživi novu prostornost umetnosti, koju omogućuje virtualni, digitalizovani svet, spojen sa pandemijom korona virusa, obaveznim zaštitnim maskama i održavanjem fizičke distance.

Novi vid susreta sa slikarstvom uopšte, pa i delima Vinsenta van Goga (1853-1890), jednog od najvećih postimpresionista svih vremena, posetiocu stvara osećaj da je doslovno obavijen remek delom "Zvezdana noć", u čijoj kompoziciji spiralno uskovitlano nebo zauzima dve trećine ulja na platnu, ili divovskom verzijom "Irisa", sa takođe karakterističnim kolutovima, igrom boja, valera i poteza.

Ova vrsta izložbe zahteva ogromne prostore. Na premijeri za medije "Immersive Van Gogh", juna prošle godine u Torontu, prikladan prostor je imao približno 17 000 kubnih metara i plafon visine oko 18 metara. U Parizu je ovaj spektakl 2019. godine održan u topionici gvožđa iz 1835. godine. Dakle, trodimenzionalizovano slikarstvo zahteva, najpre, monumentalan prostor da bi svi njegovi aspekti mogli da budu razigrani.

U odnosu na originale - koji su nadnaravno uvećani zahvaljujući prostoru u kome se prikazuju i digitalnim dometima savremenog sveta - boje su još intenzivnije nego što inače jesu, pa je i utisak posmatrača drugačiji. Sve je usmereno na dizanje njegove osećajnosti na drugačiji nivo, tim više što je okružen slikama na zidovima, plafonu i podu, a one se slivaju, stapaju, stvarajući privid da Van Gogovi "Cvetovi badema", koji mogu asocirati i na japansku umetnost, plutaju vazduhom ili da se voda mreška u "Zvezdanoj noći nad Ronom". Pritom, zbog uvećanja, jasno se vidi svaki potez kista i količina boje nanete na platno.

Ovaj spektakl spaja likovnu i muzičku umetnost. Dok posetioci uranjaju u odabrana dela holanskog slikara, prate ih zvuci "Adađa za gudače" Semjuela Barbera, pri komponovanju vođeni Vergilijevom "Georgikom", sa napetom melodijskom linijom i zategnutom harmonijom koje, u zbiru, mogu da probude setu, ako ne i tugu. Tu je i igra svetlosti, međutim, i obaveze kojih je posetilac dužan da se striktno pridržava. U ovoj simbiozi vizuelnog i osećajnog, posetioci prolaze strogu proceduru zbog pandemije korona virusa. Najpre, dezinfekcija ruku pre ulaska na izložbu, uz obaveznu zaštitnu masku. Na podu su obeleženi krugovi u kojima mogu da se nalaze po dva posetioca. Spontane komunikacije između ljudi gotovo da i nema. Vreme posete je ograničeno, kako u kom gradu, od pola sata do celog sata, a na američkom tržištu ovo iskustvo košta 40 dolara.

Ko ne želi da korača kroz Van Gogova dela, može da leži na podu ili sedi za stolom u društvu pratioca, posmatra i sluša izložbu, koja jeste nesvakidašnja, što ne znači i da ova forma nema budućnost. Naprotiv, ona je garantovana. Da li će preuzeti primat nad posetama klasičnim muzejima i uobičajenim izložbenim postavkama, dilema je jednaka onoj da li će digitalne knjige smanjiti broj korisnika usluga bilblioteka ili neće.Svojom koloraturnošću Van Gog je inspirisao nove digitalne umetnike i tako povezao dve potpuno različite epohe. Rodnu Holandiju napustio je 1886. godine i u Parizu do 1888. godine izradio više od 20 autoportreta, živeći u novčanoj oskudici, ali nameran da usavrši veštine figuralnog slikarstva. Nemaština ga u tome nije sprečila. "Ciljano sam kupio dovoljno dobro ogledalo da bih sebi bio model, zbog nedostatka modela". Ovaj njegov autoportret, prema objašnjenju Metropoliten muzeja u kome se čuva, nastao je na poleđini studije ratara. Iz Pariza odlazi u Arl, gradić u kome je živeo takođe skromno i zadovoljno slikao. Za nešto više od decenije iznedrio je više od 2 100 dela, među kojima su 860 ulja na platnu, pride i oko 1 300 akvarela, crteža, skica i grafika. Svojim opusom koncentrisao se pretežno na autoportrete (ukupno 43), pejzaže, mrtvu prirodu i portrete. Čempresi, polja pšenice i suncokreti, jarke boje i kratki, gusti potezi, ostali su ovekovečeni u baštini umetnosti sveta, da sećaju na neobičnog umetnika koji je život okončao tragično i dobrovoljno, u 37. godini. 

Čini se da svedočimo nastajanju novog vida umetnosti jer ovakve izložbe zahtevaju dodatni autorski napor kojim se dvodimenzionalnoj, mada vrhunskoj, umetnosti dodaju treća dimenzija - koja mora biti prilagođena svakom prostoru ponaosob, kao i muzika, što svaku novu izložbu čini novim kreativnim delom. (kraj) dep

Share: